O predstavničkoj vladi

183

интересима, и да ове најбоље оценити уме. Велики број бирача имаће двојаке наклоности, наклоности, за приватне и наклоности за јавне интересе. Последње су једине које би бирач јавно признати хтео. У карактеру људи најбоље је оно, што се они боје да покажу, баш и онима који нису бољи него они сами. За непоштено и недостојно гласање, из грамзења за добитком, из злобе, из јарости, из личне саревњивости, па и са обзиром на интересе или предрасуде сталежа или секте, имаће .се више готовости кад се тајно гласа, него кад је гласање јавно. А има па може бити да ће и чешће да буде — случаја, у којима скоро једино што већину лупежа може да уздржава, јесте њихово нехотично поштовање мнења, једне поштене мањине, У онаквоме случају, као што беше онај, у коме неке државе северне Америке одрицаху своје дугове, не уздржава ли гласача који нема начела, већ и онај стид, који он мора осећати, кад поштеноме човеку у очи погледа р Па кад би се све то добро морало жртвовати путем тајнога глагања, баш и у најповољнијим приликама, онда би, за доказ да је нужно усвојити јавно гласање, требало имати много јачег разлога, него што се данас пма, и тим јачег, што досадањи разлог постаје све слабији“.

0 другим спорним тачкама у питању о начину гласања, није нужно да се толико речи просипа. СОнстем личног заступања, као што је организован г. Хером, намеће потребу да се служи листама за гласање. Али мени се чини, да је неодољиво нужно, да се потпис од бирача, узима, или на ком јавном месту, које је за гласање одређено, или, где таквога места не би било бирачима на лакоме доступу, онда на каквом званичном, свима отвореноме месту, а у присутству каквог одговорног јавног званичника. Предлог који је покренут у овоме смислу: да се допусти да бирач своју гласачку листу може испунити и потписати у своме сопственоме стану, па онда га

+ Тћопећев оп РатПатетагу Беготт, 2 ед. рр. 92—96.