O predstavničkoj vladi

ј

198

природно и није невероватно, морају се употребити онакве исте мере осторожности, какве би се употребиле и кад би оно извесно било. Можемо се надати, да бирачи неће радити по томе појму о употреби права гласа; али једна представничка влада треба да буде уређена тако, да баш, кад би они и радили по томе појму, опет немогу постићи оно, што уопште не треба да будеу власти ни једноме друштву, а то је: сталежко законодавство за, своју сопствену корист.

Кад се каже да то питање припада само политичном моралу, то му не побија важност. Питања уставног морала јесу од практичног значења не мањег, него што су питања која се самог устава тичу. И само биће неких влада, и све што чини да се друге сносити могу, оснива се на практичном одржавању доктрина, уставног морала, традиционалних појмова у духу установљених власти, што мењају употребу коју би ове иначе од своје снаге могле учинити. У владама без равнотеже власти у чистој монархији, у чистој аристократији, у чистој демократији — таква правила јесу једина пречага, која, увдржава владу од крајњих претераности у правцу њихове значајне тежње. У влада са непотпуном равнотежом власти, где је учињен неки покушај да се поставе уставне границе покретима који долазе од најјаче снаге, али где је та снага толико јака, да она те границе бар за време бев казни прекорачати може, само доктрине уставног морала, које су признате и подупрте јавним мнењем, могу да очувају у неком поштовању опредељења устава, којима се власт владе зауздава и ограничава. У влада са добром равнотежом власти где је највиша снага подељена, п где је сваки учестник заштићен противу 510употреба других учестника као што је само могућно, т. ј. тиме што је наоружан за одбрану оружјем онако сна ним, какво други могу имати на расположењу за нападање, послови владе могу се правпано радити само ако се на све стране уздржава од употребљења претеране