O predstavničkoj vladi

207

од користи у другоме погледу, послуже они у времену кад нема изгледа да ће се питања у којима се он с њима не слаже у претрес узети, они су властни да га одпусте чим би се показало, да ће се та питања, покренути, ако не би било извесности да ће већина, бити за, оно што они мисле да је право, тако да различан глас њиховог представника остане без утицаја. Тако н. пр, (ја ћу да споменем нека имена да би разјаснио моје мнење, а не за какву дичну примену) на мнења за која, се предпоставља да су их Кобден и Брајт заступалн о отпору противу страног нападања, могло се не гледати за време кримског рата, кад је надвлађујуће народно осећање на противној страни било; а иста мнења у време хинеског спора (премда овај по себи беше сумњивије питање) могла би учинити, да, бирачи одкажу своје поверење онима који би та мнења, заступали, јер је тада, за неко време било питање, да-ли она не би надвладала.

Општи резултат умовања што је напред изложено, можемо свести на ово: да правих јемстава не би требало тражити, докле бирачи, услед неугодних друштвених одношаја, или погрешних установа, не би били тако притесњени у своме избору, да би га морали свести на некога који би могао да буде под утицајем партајских страсти што су противне њиховоме интересу; — да они имају права да потпуно знају политична мнења и осећања кандидата; и не само да имају права, него да су често и дужни, да одрекну поверење ономе, који се разликује од њих у погледу оних неколико главних чланака, што су основа њиховој политичној вери; — да према мнењу које они имају о духовној претежности једног кандидата, они треба да трпе да он и другачије мисли и ради, него они у питањима, која се не дотичу главних чланака њихове политичне вере; — да они треба неуморно да траже онаквот представника, коме ће моћи поверити пуну власт да иде за својим сопствеНим суђењем; — да они сматрају као дужност коју имају