O predstavničkoj vladi

ГЛАВА ХШ

0 другом саборском дому

Од свију предмета које обухвата теорија представничке владе, ни о једном се није толико већало, нарочито на континенту, колико о ономе, који је познат као питање о двама саборским домовима. Тај предмет више је забављао пажњу мислилада, него многа питања која су десет пута важнија од њега, и сматрао се као нешто у чему се огледа разлика између приврженика ограничене и приврженика неограничене демократије. Ја са своје стране полажем мало вредности на утипај којим би други саборски дом могао уздржавати демократију, коју ништа друго уздржавало не би; и ја сам склон да верујем у ово: ако би се сва друга уставна дитања решила као што треба, било би од саразмерно мале важности, дали ће се парлименат састојати низ два саборска лома, пили само из једнога.

Ако би се имало два саборска дома, они би могли бити или једнако или различпо састављени. Ако би били једнако састављени, оба би подлегала истим утицајима, и штогод би имало за себе већину у једноме дому, имало би је па свој прилици п у другоме. Истина, нужност да се за уважење сваке мере добије сапзволење обају домова, могла бп понекад стварно сметати напредовању, јер, предпостављајући да би оба дома била представ_ничка, и да би оба имала једнаки број чланова, нешто више него једна чатвртина целокупног представништва, могла би учинити да се предлог не уважи; а кад би био