O predstavničkoj vladi

18

се преко јавног мнења утиче на политичне установе и на облик владег Мислити тако значило би заборавити да је и само мнење једна од највећих активних сила, друштва. Један човек са једном мисли јесте друштвена, снага, која вреди колико деведесет и девет других људи што имају само интереса. Они који би могли успети, да. доведу цело друштво до уверења, да известан облик владе, пили ма која друга друштвена ствар, заслужује првенство. учинили би скоро најважнији корак који треба, да се учини, па да се силе друштва на своју страну добију. Онога дана кад је први мученик у Јерусалиму камењем убијен био, а будући апостол идолопоклоника то гледао, и „убијство одобрио,“ би-ли ико мислио, да је партија тога, камењем убијенога, човека у оно време и на оном месту најјача снага у друштву А нису-ли догађаји доказали, да је она таква снага, била А била је најјача у друштву што је њена вера била најјача од свију других, којих је онда било. Исти разлог учинио је, дан витенбершки калуђер на сабору у Вормсу, буде јача друштвена снага, него цар Карло У, и сви владари који се тамо скупили беху. Али то су, може се рећи, случаји у којима питање о религији покренуто беше, а релптиозна уверења имају нешто особито у својој снази. Да узмемо дакле један чисто политичан случај, у коме религија, ако је иоле додирнута била, поглавито је на губећој страни стајала. Когод би желио да се увери, да је спекулативна мисао једна од главних основа друштвене снаге, нека, се само сети онога века, у коме једва да је било у Европи престола, на коме не би седио какав ли· бералан краљ, који је реформе хтео, какав либералан и реформи наклоњен цар, или што је још најчудније, какав либералан п реформи наклољен папа, — века Фридриха Великог, Катарине П., ЈосиФа П., Петра Леополда: Бенедикта ХТУ, Ганганелли-а, Помбала и Арандо; кад и сами “Бурбони напољски беху либерали и реформатори, и кад сви активни духови мећу племићима Француске