O predstavničkoj vladi

286

без неправде задржати у својим рукама, да би њоме управљала на највећу корист будућих досељеника. из свију делова државе. Свака колонија, дакле, потпуно је властна да управља својим пословима, као што би само као члан ма и најлабавијег савеза бити могла, и много више властна него што би под уставом республиканског савеза, Америке била, јер јој је слободно, да н на оне еспа 65 који се из материнске земље увозе, по вољи намете удара. Свева колонија са В. Бритинском јесте најлабавија савезна свеза; али та свеза пије основана на строгој једнакости, јер је материнска земља задржала себи власти савезне владе, премда се ове у практици на најтешње границе своде. Та неједнакост јесте, наравно, докле се она простире, од штете зависним земљама, које немају никаква гласа у спољашњој политици, него морају да подлежу одлукама материнске земље. Оне-морају да помажу Инглеској у рату, а не питају се за савет, да лп да се

рат започне.

Који мисле (а сад их на срећу није мало), да је правда онако исто обвезна за друштво, као што је обвезна ва личности, и да људима није слободно, да, у замишљеноме интересу своје собствене земље, чине другим земљама оно, што не би пшмали право да у своме личноме интересу другим људима чине, — сматрају и ту ограничену меру уставне потчињености колонија као повреду начела, п често су тражили сретства којима би је избећи могли. У тој намери неки су предлагали, да колоније шиљу представнике у британски парлименат ; други да се власти нашег парлимента, као и њихових народних представништава, ограниче на унутрашњу политику, а за спољашње и олште државне послове да буде друго представништво, у коме би земље које зависе од В. Британске, биле представљене на онај исти начин, и онако исто потпуно, као и сама В. Британска. По томе систему савез бп се оснивао на подцуној једнакости између ма-