O prirodi goriva u proizvodnji dopunske toplote

0 ПРИРОДИ ГОРИВА У ПРОИЗВОДЊИ ДОПУНСКЕ ТОПЛОТЕ 15

које у нас бивају, као да смањују своју топлотну депердицију једино стављајући кљун под крило и стојећи на једној нози. Истина је, тице су зими боље заштићене својим перјем ; затим треба и на то помишљати да има, може бити, физиолошких механизама, који могу врло знатно мењати топлотну депердицију, тако да се у тих животиња и сама температура термичне неутралности може мењати, премда смо у патке нашли увек знатно већу потрошњу кисеоника на 179 него на 250 (термична неутралност).

Као што рекосмо, неки хомеотерми могу без прекида производити допунску топлоту, бар до извесне висине према врхунскоме промету. То се стално калорификовање може упоредити са аутоматским мишићним радом срца, апарата ва дисање и др., са том разликом што тај мишићни рад узима много мањи удео у целокупном промету енергије него што може узети на себе стална допунска топлота.

Почем производња допунске топлоте може бити стална функција, то се она, као и све друге сталне функције, може снабдевати горивом а да се стање хранљивих резерава не промени. Ако та функција захтева какву од тих резерава ва своје потребе, ова је с места надокнађена градивом које доноси храна, тако да то не утиче на крајњи резултат организмовог метаболизма материје. Средњи количник дисања оног организма који производи допунску топлоту и који је у равнотежи исхране, мора бити, јасно је, једнак количнику дисања који та храна даје. Разуме се, у ствари ће бити мало друкчије од ових теоријских разлагања, јер, најпре, пристизање хране у крвоток, с обвиром на периодичност, више или мање сталну, њена узимања, не врши се равномерно, па према томе ни надокнађивање резерава ; затим ни производња допунске топлоте не може преко целога дана бити увек иста, ако не ради чега другога а оно ради мишићнога рада, чија се топлота одузима од допунске топлоте. У неколико речи: равнотежа у случају допунске топлоте, као многе друге равнотеже у фивиологији, само је алгебарски збир неуравнотежених појава које се нижу у току дужих или краћих периода времена.