Od života do civilizacije

БИОЛОШКИ ИДЕАЛ И ИДЕАЛ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 13

оруђе да измисли. Изгледаће парадоксално ако кажемо, да човека није потстакло да освоји ваздух ни жеља да полети. Освајање ваздуха као и све друге победе у материјалном свету, као и уметничко стварање, потекло је из оног неодољивог интелектуалног нагона решавања проблема, остваривања нових могућности, оног истог идеала који је првобитни грумен живе материје одвео до сложених животињских и биљних организама. Могао је Леонардо да Винчи размишљати о ратним применама апарата за летење на чијем је остварењу радио, али та примена није била потстицај његовим покушајима. Тај потстицај је био чисто идеалне природе, за решење проблема летења као и осмеха Ђокондиног.

Стога је сасма узалудно покушавати штогод против оног механизовања наше образованости на које се многи туже; јер оно је само наставак механизовања нашега бића, производ истог оног стремљења које је праживотињу довело до човека, са кобном механичком сложеношћу наше организације. Наш је организам жртва своје сложености и механизованости, које нам доносе неприродну, неодређену смрт, са небројених могућности да одвећ сложена механика откаже свој рад. Сложенији организми подлежу или остају богаљасти под утицајима који или не делују или наносе само накнадљиве штете простијим организмима. Зашто дакле сматрати нашу механизовану културу нечим неприродним што би се могло спречити, кад је она још само бледа слика механизације нашега бића, из