Od života do civilizacije

МЏ

СКУЧЕНИ ДОМАШАЈ БИОЛОШКЕ ХАРМОНИЈЕ

Она не прелази границе интереса јединке и врсте. — Привидни складови у живоме свету. — Кружење материје у природи. — Хармоничноме животу није хармоничан крај. —

Смрт је изван програма живота.

Онај склад који видимо у организацији живога бића и коме смо приморани приписати телеолошки карактер, не само да нема ни издалека себи равна у неорганскоме свету, већ и у живоме свету је он ограничен на јединку а никако се не простире на живи свет као целину. Довољно је имати на уму чињеницу, да је основна погодба опстанку већине живих бића у уништавању других организама, да би се посумњало да у границама живога света влада неки склад сличан ономе који постоји у границама живога бића.

Изузев хлорофилне биљке, жива бића се одржавају разоравајући туђу органску _ материју. Истина је, та материја не мора бити жива; живот би се могао одржавати и на рачун отпадака, излучивања и лешева. Али уствари није тако, јер већина живих бића нису подешена да би тако могло

Од живота до цивилизације б