Od života do civilizacije

82 од ЖИВОТА ДО ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

бити. Живот се по правилу одржава уништавајући живот; живот је главни узрок смрти. Међусобно вребање, двострука улога ловца и плена, то (ер по= тово опште правило, у дубинама океана као и на површини земље.

Нема сумње да је међусобно тамањење нека врста хармоније, јер се на тај начин одржава равнотежа између разних живих бића, спречавањем да се једни одвише намноже и потисну друге. Али то није хармонија оне врсте какву налазимо у организацији живога бића, где хармонија потиче из сарадње и солидарности делова, а не из сукоба и борбе.

У поменутој чињеници видимо грубу недоследност уређења органскога света, која нарочито избија када се упореди са утанчаним уређењем живога бића. У њему су, на пример, невероватно сложени механизми који регулишу крвни притисак или крвни шећер, према променљивим потребама и захтевима организмовим; а ван њега видимо да се једно живо биће уништава да би другоме послужило као храна; разорава се врло сложена ствар да би другој дала гориво и грађу. А то је не само недоследност, већ и заметан и обилазан посао, јер животињски организам мора претходно из основа прерадити материју свога плена да би је могао искористити; градиво ткива не прелази дакле од једног сопственика другоме, већ се пре употребе мора чином варења дубоко деградовати да би изгубило своје личне одлике и претворило се у безлични хемијски материјал. То свакако није неки