Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

ПРОЛОГ

Пре свега, поштовани гледаоци, желим и себи и вама добро здравље. Доносим вам Плаута, на језику, не на леђима, и молим вас да га милостиво саслушате. Чујте сада у чему је ствар и пазите добро. Рећи ћу вам што могу краће.

У Сиракузи био је пеки стари трговац. Имао је два сина. близанца тако налик једаш на другог да их није могла разликовати ни дојкиња која их је дојила, па ни сама мати која их је родила. Тако ми је бар причао један што је видео ту децу; ја их нисам видео — нећу да вас лажем. Кад је дечацима било седам година, спреми отац велику лађу, напуни је свакојаком робом, узме једног дечка са собом, а друтог остави код куће, па оде у Тарент. Кад је дошао у Тарент, баш је ту био вашар. Било је миого људи као на вашару — и дечко се изгуби од оца. Ту се десио неки трговац из Драча: он узе дечка и поведе га са собом у Драч. Отац, кад је изгубио сипа, пропаде сасвим, и од силне жалости умре после неколико дана у Таренту. А кад је у Сиракузи деда чуо да је један дечко украден а отац да је у Таренту умро, промени он име оном другом дечку: толико је волео оног украденог да. је његово-име дао ономе код куће. Онај украдени звао се Менехмо, па је то име добио и онај код куће, а и деда се тако звао. Тога се имена, зато тако лако сећам што сам често слушао како наричу и спомињу га. Дакле — да не би било неког неспоразума = оба брата имају исто име. А сада морам да потегнем пешке у Драч, па да ту продужим причу. Ако ко од вас има да поручи што у Драчу, нека ми слободно каже, али нека у исто време приложи и новац за ту поруку: јер ко поручи а, не да новац, тај је луд (а Бога ми ко да, новац тај је