Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

54 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Менетмо. Тако ми Јупитра и свих богова, жено — ако ћеш да ми верујеш — нисам му намигивао.

Пепикуло. Добро, добро, ниси намигивао, него врати се ти на оно...

Мепетмо. На шта да се вратим

Џепикуло. На Фрижанина. Иди донеси огртач.

Мепетмо. Какав то огртач“

Пепикуло. КЕ па ја ћу да ћутим, кад се он сам не сећа своје бруке.

Госпођа. Еј, тешко мени и мојој срећи!

Мепетмо. Па добро, што си песерећпаг Кажи ми. Да те пије наљутио неки роб“ Одговори ми. Реци ми само — па; ће да им преседне.

Гостођа. Ти се шегачинш.

Мепетмо. Ти си баш много нерасположена. Незнаш како ми је то криво.

Гостођа. Опет се шегачтиш.

Мепетмо. Да ниси љута па, које од чељади“

Госпођа. Једнако се шегачиш.

Мепетмо. Па то си ти на мене љутаг

Гостођа. Е сада се не шегачиш.

Мепетмо. Па ја ти баш нисам ништа скривио.

Госпођа. Сада се опет шегачиш.

Мепетмо. Кажи ми, срце моје, шта, те боли

Пепикуло. Гледај га само како ти подваљу је“

Мепетмо (Пепикулу). Хоћеш ли да ме оставиш на миру: Је л ја тебе зовем“ (тодигие руку да га тударт).

Госпођа. Доле руку.

Пепикуло. То ти је од мене! Џа после опет поједи ручак без мепе, па ме онда испред куће исмејавај, закићен и пијан!

Мепетмо. Тако ми Полукса, нити сам ручао, нити сам данас улазио овде.

Пепикуло. Не признајешг

Мепетмо. Па. разуме се да не признајем.

Пепикуло. Е, ово је безобразлук! Ама зар те "ја нисам малочас видео пред овом кућом, са, венцем на, глави, па си још говорио како ја имам болест у