Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

64 ' СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Старац. Па ја сам те звао да ти то мени кажеш и да га излечиш.

Лекар. Пије то ништа. Излечићу га — ослони се ти на мене.

Старац. Хоћу да га негујеш што можеш боље.

Лекар. Пе брини се — кадићу га по триста пута на. дан.

Старац. А, ево га где долази. (лекару) Да видимо најпре шта ће да ради.

ТРЕЋА ПОЈАВА

Менетмо 1. Старац. Лекар

Мепетмо. 10, овога дапа све ми је пошло натрашке и наопако. Што сам мислио да радим кришом, све је то разгласио мој паразит, и напунио ме бруке и страха — тај мој Улне, који је толико зла учинио своме газди. Душу ћу да му извадим — само ако будем жив! А п ова пропалица лепо се показала, како и доликује хетерама: кад сам је замолио да ми врати огртач, да бих га попово однео жени, ома каже да ми га је већ дала. Е баш сам ти ја неки несрећишк!

Старац (полако). Чујеш ли шта, говори

Лекар. Каже да је песрећник.

Старац. Дела сад да му приђемо.

Лекар. Здраво, Менехмо. Не — да ниси откривао руку! Ти и не сањаш како ти то шкоди.

Менетмо. Обесто се да Бог да!

Лекар (полако старцу). Ово се не може излечити кукуреком. (Мепетму) Олушај, Менехмо...

Мепетмо. Шта. ћетг

Лекар. Одговори ми сада што ћу да те питам: да ли пијеш црно или бело виног

Мепетмо. Иди. бестрага,

Лекар (старцу). Сад га већ помало хвата.

Мепетмо. Чудо да ме не питаш да ли једем првен или ружичаст хлеб, или блато, да ли једем тице са краљуштима и рибе са, перјем!