Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

МЕНЕХМИ. 65

Старац. Куку, чујсш ли га само шта, бупца тРато ти Бога, докторе, дај му нешто да пије, док пије сасвим полудео.

Лекар. А, не — имам још да га тштам.-(Мепегму) Кажи ми сада да ли су ти кадгод очи укоченег

Мепетмо. дар ти мислиш да сам ја скакавад, будалог

Лекар. А да ли ти кадгод крче црепа

Менетмо. ад сам сит пе крче, а када сам гладап онда крче.

Лекар (старцу). Ово је одговорио као паметан човек. (Мепетму) Опаваш ли преко целе поћи“ Да ли лако можеш да заслиш

Мепетмо. Опавам добро кад пиком пешта писам дужан. У осталом, нека те Јупитер п сви богови убију с тим питаљима.

Лекар (старцу). Сада га већ помало хвата. Чувај га се, чим тако говори.

Старац. Та сада оп говори као Нестор према ономе како је малочес говорио: а малочас је рекао , за своју жену да је бесна кучка.

Мепетмо. Шта сам рекао:

Старац. У твоме лудилу...

Мепетмо. Ама зар ја

Старац. Тип, ти. Претио си ми да ћет ме прегазити колима. Ја сам те чуо и видео — ја то казком.·

Мепетмо. А ја опег знам да си ти украо свети вепац Јупитеров, и да су те због тога стрпали у затвор, па си опда био везап п батинан: лосле тога убио си опа и продао матер. Видиш ли како ти ја враћам зајам.

Старац. Молим те, докторе, учини пешто ако Бога знаш! Зар не видиш да је сасвим луде

Лекар. Знали шта ће бити пајбољег Да га доведу к мени.

Старац. Мислим да је тако пајбољег

Лекар. Па разуме се. Ту ћу моћи па тенане да та, лечим.

Старац. Добро, нека буде.