Odabrane tragedije

ХИ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАЛПРУГА

на којој су се појављивали богови („дешз ех шасћпа“), Било је и машинерије за грмљавину, муње, и других. Поред свих декорација, стара је публика морала често да има врло јаку машту. У неким комадима морала је публика замислити да је ноћ, иако је над позориштем грејало топло априлско сунце. У Ахарнаниима препоручује Дикеополис својој кћери да пази да јој ко, „у гунгули“, не украде накит, у ствари, ту су „гунгулу" чинили само Дикеополис, његове кћери, и два роба. Позорница у Дионисовом позоришту била је. према ширини (преко 20 метара) несразмерно плитка (свега око 3 метра). У Дионисовом позоришту није било завесе; У доцнијим позориштима било је. Завеса је била утврђена за патос, и у почетку преставе спуштала се, а пред крај дизала у вис.

Позориште у Атини издавано је под закуп, и закупник га је за свој рачун експлоатисао. Улазна цена бела је два обола (отприлике 25 предратних ' пара). Најгорњи редови (најлошија места) издавана су и по дужини, и онда би се. гледало да их се на закупљеном простору натрпа што више, Када би позориште било већ пуно, пуштало се унутра и без улазнице. За сиромашне грађане плаћала је улазницу држава. Најпре им је давано по два обола у готовом; доцније су им даване улазнице, јер је било и таквих који би примили паре, а после не би хтели да дођу. 5

На преставе су, осим слободних Атињана, пуштани и странци и робови, Жене су од неких престава, изгледа, биле искључене. Прва, најбоља места резервисана су за највише власти, за изасланике страних држава, за сирочад погинулих у рату. У средини првога реда било је почасно место за Дионисовог свештеника. Пошто су преставе трајале преко целога дана, од јутра до вечера, морала је публика доносити собом јело, које би јела, како каже на једном месту Аристотело, онда када би играо какав рђав глумац. Покаткад би какав издашан хорег давао публици, за време одмора, воЋа, посластица, вина, Трагични песник Ијон са Хи-