Odabrane tragedije

22

ЕСХИЛ |

па како мора глатка бити утроба, и које боје жуч да воле богови;

и која слика шаренима јетрима. Запалив салом омотане бутове

и крста дугачка, вештини тајној тој упутих људе и отворих очи им

пред знаком пламеним што таман беше

Коловођа

Промешеј

Коловођа Прометеј Коловођа Прометеј Коловођа Прометеј Коловођа

Прометеј

пре, Толико о томе, а ко ће рећи још да она блага што се крију људима у утроби земаљској: бакар, железо, па сребро, злато, да пре мене пронађе; Та нико, знам то, осим лудог хвалише. У мало речи, причу ту да не дуљим; вештине све Прометеј даде људима.

За људе немој бринути се превише, већ за се мари јадника! Јер надам се и уздам да ће с тебе пасти ланци ти, и нећеш бити ништа мањи него Див.

Још удес који над свим влада није то досудио ми; неизбројне патње још и муке трпећу, док будем слободан. Од судбе је вештина много слабија, Ко дакле управља судбине крмилом7 Три Судиље и, уз њих, Срде памтиље, Па од њих зар је Диве још немоћнијиг Од судбине ни он утећи не може. Па шта је судба му до вечно владати; То нећеш сазнати, и немој питати.

То светиња је каква што нам кријеш тиг

Ког другог збора сетите се, није час тај збор да зборимо. То морам крити ја што могу више; ако будем чуво то, опростићу се зла и грдних верита,