Odabrane tragedije

Жоло

Прометеј

ВЕЗАНИ ПРОМЕТЕЈ 21

у тамне спиље укопавајући се.

Па не знађаху стална знака никаква, ни кад је зима, ни кад цветно пролеће, ни лето радно, већ је без памети сав њин био рад, док год им звезда истока и запада не открих, то незнано им би. Па онда број им нађох, најодличније

то знање, вештине мајку радину.

И први ја ујармио сам бикове

што јармовима слугују и плузима,

да смртнике у напорима претешким замењују, и добре коње у кола упрегох — украс преголема богатства. Бродару нико други него ја моропловку саградих лађу с платненијем крилима. Изнађох смртницима све вештине те,

а сам ја јадник мисли немам којом бих од ове се опростио неприлике.

Зло грдно тебе склепта, памет остави, колебаш се, па клону као лекар лош кад сам се разболи, те за се не можеш пронаћи каква мелема да оздравиш.

Сад чуј ме, друго, чудићеш се више још,

какве сам путе и вештине открио! Најзнатније је: кад се ко разболео, нит! беше масти какве, ни лекарија, ни пића, нити јела, већ без лекова сви вењаху, док год им не показах ја мешаније спасоноснијех сокова, да њима сваку болест могу лечити, И многа пророштва сам поставио им, и први сам из снова разабрао ја на јави што се мора збит, разложих им и гласе нејасне и путне знакове. Разредих тачно грабилица птица лет, што значи десно, а шта лево летење;

"и каква храна да се свакој врсти да,

и какве су у које мржње, љубави; и које живе по двоје и задружно,