Odabrane tragedije

ВЕЗАНИ ПРОМЕТЕЈ 25»

"ти удари мукег

Прометеј

Ија

Громешеј

Ија

Та зашто ме страшном бесноћом полуделу сатиреш 'вако7

Или ме спали, ил у земљу метни, ил у море ка зверињу дај!

Немој ми ускратит'

што те молим, господе!

Та доста ме лутања дуга

уморише, нит могу знати како бих болима одолела.

Девојке рогате чујеш ли глас7

А како не бих цуру чуо махниту, кћер Инаховуг Она срце Дивово љубављ замеди, садје Херин гони гњев, па тешке дуге путе силом путује.

Антшистрофа Откуд очево име дознаде ти; Изјави ми јалчици, ко си, те несретник несретној мени истину казујешт7 И божију спомену болест што ме бодући сатире, јао, жалцима погубним. У махнитом скакању амо дојурих морена глађу, Херином гоњена срдњом. Има ли икога злосретна још да се пати патњом мојом! Него, право ми реци, хоћу л' што трпети јоште! Има ли мелема ил помоћи какве Реци ако знадепи Говори, казуј цури скитници!

Што желиш знати, јасно казаћу ти све, и нећу загонета него разговет, к'о друг што своме другу срце отвара; ти гледаш ту ватродавца Прометеја.

Ти општи спасе свију људи, патниче,