Odabrane tragedije

АГАМЕМНОН 45

ПРВИ ЧИН.

Пред двором Атрејића, дижу се олтари и кипови божји. Ноћ се примиче крају. Па крову лежи стражар и очекује догласну светлост,

ПРВА ПОЈАВА.

СТРАЖАР (сам).

Стражар О дајте, бози, краја овим патњама,

брдима.

Агамемнон и Есхил 5

већ, ево, стражи мојој пуна година;

на крову Атрејића стражим као пас,

Ја познам сада ноћних звезда ројеве, владаре светле што у зраку блистају,

и зиме студ и лета жар што доносе,

и познам њихов излазак и залазак,

И сада, ево, пазим ја на зубље знак,

на пламен сјај од Троје што ће дати глас

да паде град. То краљица наређује,

ко јунак снове снује, наде негује.

И ветар, ноћ, и киша, бију одар мој,

и никад сан и покој да га походи,

А тде ће7 Место сна, ту страх је дру-

| гар мој,

и не да оку да га санак целива. а кад се песме сетим ил' певушења,

у песми тражећ' лека сан да преварим,

ја уздишем и жалим ове куће коб,

јер нема више старе добре управе,

Подигне сеп сшане пиљити У ноћ, према далеким

(О, да ми сине данас ових мука крај и ноћна ватра добар да донесе глас! "О, здраво, лучо ноћна, ти из таме дан оглашујеш и силно јављаш играње

у Аргу, све у славу ове среће садашње! Хај, ијују!