Odabrane tragedije

46

ЕСХИЛ

Агамемнову љубу сад известићу

са одра да се брже дигне и да клик

по двору разноси и светлост догласну да поздравља, ако Троја паде заиста, ко отуда што сјајне ватре јављају.

И сам ћу прво коло да поведем ја! Господе успех, за ме добра игра би,

на стражи све ми коцке на шест дођоше, (Ох, кад би се домаћин двора вратио

"и ја му драгу руку руком дотак о!

Ал ћутим даље, јер ми језик велик бич завезује. Ах, кров да сам проговори, најјасније би казао. А зна ли ко,

тај схваћа моју реч, а не зна л, ћутађу,

Сплази с крова п одлази у двор. Помало свиће. „Долази коло стараца. Они о боку носе мач, а у руци држе штап. На њима је свечано рухо, а на глави им венац. Док онл улазе џ заузимају став, коловођа говорш уз прашњу свпраге)

Комовођа

ДРУГА ПОЈАВА. УЛАЗНА ПЕСМА.

Већ десета година је ово што Пријаму љути противници, краљ Менелај и с њим Агамемнон, та два краља соја боговскога, | два чувара два престола сјајна, многу силну подигоше војску, силну помоћ тисућ бојних лађа, а из Арга, ове земље наше.

И клицаху силнога Ареса к'о јастреби што високо лете, страшне муке око стена муче, бол болују за тићима својим, у ваздуху високо шестаре, к'о веслима крилима веслају, траже младе у самоћи горској, ал њих нема, њине муке тешке, =

Цвиле гласне из птичјега грла