Odabrane tragedije

АГАМЕМНОН 47

горки јаук за породом драгим, вишњи боже чује, ил Аполон, или горштак Џане, или Диве, па на кривце касну Срду шаље. Тако Диве Атрејиће шаље, чувар силни гостинскога права, на Париса због неверне жене, и у многе борбе тешке, љуте, баца војску данајску и тројску. У сусрету већ се копља ломе, у прашину колена се руше, тешке битке потом даље бију. Каква била битка сад да била, суђеноме примиче се крају, ни дим жртве ни левање какво, ни бескрвна света жртва друга, неће стишат неугасну срдњу. А ми овде остасмо без славе, старо тело не даде нам у бој, слаба деца, кретасмо се штапом. Ми старкеље деци наличимо; у срцу им крвца млада тече, ал јуначке туна снаге нема. И последња опет старост наша, кад је лишће на Гранама свело, тронога је, врлуда ко дете, — | ломан санак услед бела дана.

4 Клитемнестра је већ, у свечаном руху, дошла «са великом прашњом џ, док коловођа говори «даље, она спрема на олтарима жртве и дарове.)

Госпо наша, Тиндарова кћери, Клитемнестро, ти краљице: наша, шта би; Шта је новог Шта то сазна7 Какви су ти гласи пристигнули, те ти у све храме жртве носиш7

Свим бозима, чуварима града, боговима висова и низи, пи а небеса и нашега трга, жртвом пламте њихови олтари.

На све стране свуда ватре горе,

5