Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

74

штету од оних лица, која су тај посао радила поред њега, а не од општине, Овакво резоновање је више него погрешно. Оно је апсурдно.

Није онај, који је поред Марића радио исти посао, повредио право Марићево већ право општине која је то уступила, пренела Марићу. Заштита дужност заштите лежи у праву преноса, јер га је општ. пренела путем теретног уговора на Марића. Кад она неби штитила пренето право, чију је вредност у новцу примила, она би вршила кривично дело преваре. Она би ауторитетом својим — свакога преварила, да јој пренето право плати, а он после ако може нека отме од онога кога то општинско право обвезује, кад га она неће да штити.

Можда би општини то било јасније овако: да она пренесе једном грађанину облигацију другог свог дужника, а дужник покаже пријемнику писмено општинско да јој по тој облигацији ништа не дугује. Сад по схватању општине у незадовољству тај нема право да тражи своје паре натраг и таксе и трошкове за тужбу противу дужника.

Тако општинско резоновање је логика мисли мимо логику факата.

Има још један пример оваке логике. Не може, вели, општина с приватним уговарати о својим пословима, које врши као управна власт, ни у границама закона а још мање послове ван тих граница.

Молим вас, господо касац. судије пред вама је, уговор, ето га у актима, о чему он гласи: општина за означену вредност у готовом и натури преноси Марићу једно своје искључиво право. Преноси га