Ogledalo sudske pravde u Srbiji ili na čemu postoji imovna bezbednost srpskih građana : (posvećeno pravnicima, državnicima i političarima)

86

вели Касациони Суд у примедбама, види из тач. 13. прописаног „Правилника“ по коме тужилачка страна нема право ни на какву накнаду, чак ни у случају ако би власти (управне или судске) оспориле и само право на концесију. Али овде није у питању обим и једна иста страна каквог уговорног права па да би се могло закључити како то чине примедбе Касационог Суда, да кад општина не одговара за случај да тужилачка страна цело право на концесију изгуби, да онда у толико мање може одговарати за случај кад је тужилачка стране спречена да те концесије у свему пространству ужива.

Искључиво право на изношење ђубрета може се посматрати са две различне стране. Као чисто повластица општинска односно као право које је само њој признато да врши и као једно приватно право које може бити предметом уговора о закупу између ње и трећих лица. Наведена тач. 13 „Правилника“ предвиђа случај да управне или судске власти · не признају општини право на давање појединцима под закуп тога свога искључивог права изношења ђубрета и лишава тужилачку страну сваке накнаде у томе случају, што значи, да је ово општинско _ право у тој тачци посматрано само са гледишта да ли оно може бити предметом закупа, односно предвиђен је тај случај да општини не буде признато да може то право да врши преко свог · закупца и онда да тужилачка страна као закупац и нема право на никакву накнаду. Проширивање ове клаузуле из тач. 13. „Правилника“, којом је општина ослобођена сваке одговорности на накнаду.