Omer i Merima : tragedija u pet činova

Хо.

То срећној мајци одмах предаћу, А она срећној снајци нека да. (Окрене се Хоџа). И сад је готовог Да, готово. Да Бог да срећно и берићетно! (Омеру, разигравајући га). Сад готово: и сад — у ложницу! (Повуче Омера и продрма га) Хају жени својој! Сад је раван пут И благослов те сада прати к њој. (сватовима, раздрагано показујући на Омера). Најсрећнији му сад је допго час. еселимо се, браћо, сада сви! Поведимо му мајку у коло, И она нека с нама заигра. Најсрећнија је мајка кад и син Наш благослов нек свети прати чин! (У то заори источњачка сватовска свирка, пјесма и поцикевање. Омер клонуо, једва га Алија држи. Светови излазе)

о 1,

(Завјеса пада)