Omer i Merima : tragedija u pet činova

ПЕТИ ЧИН.

Улица испред Диздаревића двора. Позорвица је као Промјена у првом чиву. Емина, Хајрија и Есма

излазе, у разговору.

Ес.

Ес,

Ес.

Ес.

ПРВА ПОЈАВА.

Емина, Хајрија и Есма. (пријазно Есми). Испитаћу је; Есма. Пристане л, Ти знаш да не ћу бити противна. Емина, доста. Овај поход ме За сада сасвим задовољава, А не ћу да сам лакомица ја. То име теби ја не придајем. Ни тиг Ма како бих Е, добро, де. ја задовољна сада полазим. Ал) други пут још задовољнија Опростићу се, (Емини умиљавајући се) је лиг Може бит, Нек само моја Мера пристане Ал' ја је не ћу Приморавати. Разумијем те ја, разумијем. То ни ја никад не бих радила.

(Валазе лијево, у разговору. У дну из ружика долази Мерима и оде на улицу) |