Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 5177

Све Шапчанинове песме носе заједнички наслов Жубори и Вихори (1883). Наслов не одговара, садржини; у ствари, то су много 'мање вихори, много више жубори. Ако је ишта било далеко од Јакшићевских вихора то је та бледа, малокрвна, млитава и сладуњава поезија Милорада П. Шапчанина. То је зашећерено певуцкање, увек исто, увек подједнако монотоно, као каква стара арија на верглу. Љубав коју он пева на својим „златним

струнама“ Од росе је, од мириса, Од врелога зрака, Од небеска плаветнила И од пупољака. Његове песме носе наслов: „смрзнутој птичици“,

„мојим ружама“, увихорић и боли“, „срцу“, „цвету у књизи“, „љубичицама“, „канарицама“, упупољку“, „Ппастирки“. Када је !887 пронашао „с оне стране Океана“ „срца која силније осећају, која своје радости и боле морају да излију у песмама“, све то у Краљевом Звону Р. Х. Стадера, — он је, преводећи тај спев, исповедио се читаоцима да је у много места која се његовом шипаричком укусу нису свидела „као непојетичка другим ваменио«.

- Код њега је била болест за „појетивирање“ | свега: пи свачега, у прози као у поезији. Он 08биљно. описује сељачки „дворац“, а механу назива,

гостионицом. Председник суда у Србији иде у лов

као какав средњевекован барон: пандури вадају бесног алата свег „у срми и сјајним токама«“, упо мраморној калдрми«“ (у Београду: |), а ухрти и огари“

НОТА и чекају на полавак! Не достају само

|. у + ~