Omladina i njena književnost (1848—1871)

518 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

соколи и соколари па да ритерска слика буде потпуна !

И какав је Шапчанин био 1863 такав је остао и 1883. Иста сентименталност поетских натписа за лецедерске колаче или стихова у „албумима«“ девојчица пз пансионата. Мало, врло мало је не-

посредних и искрених стихова који звуче као она, лепа строфа у песми Даници сестри:

Крваво сунце седало

За Церско брдо оно,

И ја сам сузе кријући Крај тебе болно клоно; Љубих ти руке свенуле, Образе хладне, бледе; Последњи зрачак гледасмо Западу како греде...

Оно што једино ваља у тој анемичној поезији то су оне песме са села, „село у детињским успоменама“. У приповетци Деда, он је писао: „Коме није слатко сећати се из детињства 2 Па још кад су ти минули дани ведри пи безбрижни! Бар ја сам увек расположенији, кад год ми се деси прилика да рекнем коју о драгој, минулој прошлости“. И он се ба разнеженошћу сећао на дане својег детињства проведеног на селу, и волео је и умео лепо да их прича. Има ту и ружичасто пи театрално гледање на село, онако како се то чинило на крају ХУШ века. Али има п топлине, искрености, која се увек има када се прича оно што се одиста видело и осетило. И сад опет, село, у миру од света, Сетила се мисо својих младих лета Па се дигла носећ' љубави и жара Да походи тебе пријатеља стара.

= пе