Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ

тесма. која је после ушла у Шапчанинове „Куборе и. Вихоре.

Без мало све приповетке његове не могу да прођу без тих поетских типова и романских доживљаја. Има и бољих, вернијих приповедака, као Двадесет шести, Поремећен план, Сургун, Туђа крв, — која је његова најбоља ствар у прози, — где има и реализма, локалне боје, тачнијих типова и смисла, али то је само изузетно. Он је био рођен да буде романтичар и сентименталац, и тога се никада није могао опростити. Са Костом Руварцем, то је можда једини наш приповедач који је претрпео рђав утицај Богобоја Атанацковића.

Његови сељаци носе „вес“, кажу »„кунцеларија“, али у исти мах „љубе“, уздишу, вену од љубави као макакав јунак из рђавих романа и мелодрама. А они који не носе увес“, говоре једним несносним претенциозним језиком. Професор Љубомир у Хомољској Лепотици вели о девојци која је постала „благајницом свега душевног блага“ његовог: „ја љубим Марију, пред њеним су ногама

- _ ивливи мојих најнежнијих осећања. Али је она још 5 и данас хладна, обична; мирис цвећа моје душе | још је није испунио вишим светом. На њој се не лепрша плашт поезије, којим би ме приљубила Е себи чаробним, нераскидљивим свезама...“ Тај исти Љубомир води овакав разговор са »„хомољском лепотицом“, која је у ствари једна роман тична Далматинка: „Сваки цветак, који ти узбрах, увео је готово недотакнут твојом неблагодарном руком... Само је, господине, измирена празна машта, кад нас од наших идеала дели окван... Нека би нас делио и бевгранични етер, опет ће она као ружичан зрак прелетети и те просторије, огрејати