Omladina i njena književnost (1848—1871)

59) -___ ЈОВАН СКЕРЛИЋ

визија српских „бољара“, који по својим „кастељима« пију вино уиз лубање« п воде бојеве до истраге због лепих очију обожаване госпе. Шапчанин је дуго време био управник Народног Позоришта у Београду, и природно је било да. огледа своје поетске способности и на драми. Три су му драмата играна: Милош у Латинима, Богомили пи Задужбина; два су остала у рукопису: Трнова круна п Хиџатија. На томе пољу, он је из псте школе, или боље рећи од истог заната, од којега и Милош Цветић. Он је писао само какав такав текст: главнија је била музика, за коју се постарао капелник Јенко, декорације и сјајно одело, за које су се постарали декоратери и ћурчије. То су били патриотски комади, са новинарским идејама, слабим стиховима, писани за „народне празнике« п публику која нема везе са књижевношћу. А стихови у овим либретима без музике су такви да их је подоста као овај у Милошу у Латинима:

Кад нам дође црни дан, Нападне нас Талијан, Римска сила, бесан дужд, И ма који народ „чужд»>...

Овај постични човек писао је и у прози, и то више но у поезији. Он је писао путописе (С Дрине на Нишаву), где сентиментална љубав једног »„осамљеног очајника« представља главни интерес. Са- .

путник Шапчанинов у том путу за Ниш јесте један

»тајнепун добровољачки капетан“ који му пове- “ рава писану историју „своје Фаталне љубави, = под насловом „моји боли“, — и у тој љубавној исповести мрачног љубавника, има једна његов