Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Italije

-— 66. =

Води у кратком делу скоро равно по маркнатном гребену, затим се успиње стрмо, а чини ка северу (Италија) испупчен лук.

Северна је страна (Италија) стрма, стеновита, клизава, са неколико вртача.

На јужној страни (СХС) овално удубљење, чија вода даље тече паралелно са граничном линијом.

Споредни стуб бр. 14ХХХУП. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.

Води стрмо у кратком делу по скор равном гребену, пада до једног малог седла, после којег се успиње по постепеним стеновитим отсецима, затим иде опет скоро равно.

Обе су стране скоро равне, са вртачама, стеновите, клизаве и обрасле ретком травом.

Споредни стуб бр. 14 ХХХУШ. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.

Пада по маркантном гребену до тачке, од које се одвајају у обратном правцу две јаруге. Чини врло маркантан угао, окренут ка северо-западу (Италија).

Северо-западна је страна (Италија) благо нагнута, шљунковита, обрасла ретком травом.

Југо-источна је страна (СХС) стрма, шљунковита, стеновита, обрасла ретком травом.

Споредни стуб бр. 14ХХХ1Х. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.

Успиње се врло стрмо по стеновитом, испресецаном гребену, са неколико стеновитих отсека и ретком травом.

Северо-западна је стргна (Италија) стрма, стеновита за око 50 м., затим скоро равна.

Југо-источна је страна (СХС) стрма, стеновита, са ретком травом.

Споредни стуб бр. 14/ХГ. — Граница од овога стуба до следећег не идеу правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.

Пење се у кратком делу по широком гребену, затим води скоро равно.

Северо-западна је страна (Италија) врло стрма, стеновита.

Југо-источна страна (СХС), у кратком делу, скоро равна, клизава, затим стрма, обрасла травом и кржљавим дрвећем.

Споредни стуб бр. 14/ХШ. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.

Пада, затим се пење благо по клигавом гребену, који постаје стеновит на половини пута, а чини постепено два, ка југо-истоку и ка северо-западу, испупчена лука, од којих падају у обратном правцу јаруге.

Обе су стране, у близини линије, у кратком делу, скоро равне, затим клизаве и стрме.

Споредни стуб бр. 14 Х 11. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.

Пада благо по широком, клизавом, травом обраслом гребену, а чини постепено један, ка истоку (СХС) испупчен, мали лук, у чијој висини се налази на талијанској територији скупина малих вртача, и један ка западу испупчен лук (Италија). Пење се благо по гребену са истим особинама. |

Обе су стране клизаве, благо нагнуте, травом обрасле и са многобројним јаружицама.

Споредни стуб бр. 14 Х 1. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000 „по водомеђи.

Пада врло благо по широком, клизавом гребену до једног седла, затим се стрмо пење до врха једне овалне висине.

Обе су стране стеновите, клизаве, обрасле ретком травом, а у близини линије, у кратком делу, скоро равне, затим стрме.

ГЛАВНИ СТУБ БР. 15.

Положај стуба на терену одређен је споразумно од оба шефа топографа.

Његово тачно место сазнаје се из подадатака следећих прилога.

Одређен је геодетским путем.

Израђен од Талијанске делегације.

Налази се на врху широког, стеновитог и клизавог виса Лавшевица.