Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 7

манифестациј«, са нздом да ћсг6 сви ви нредставници градова понети собом уверење аа вас је Београд, наша 'престоиица, примио н дочекао онако како се само брат искрено дочекује. Живела браћа Хрвати! Живео Д-р Сркуљ, Д-р Рачић и остали градоиачелници! Говор г. Војислава Зађике, потпредседника Београдске Општике приликом дочека на београдској железкичкој станици делегата Моравске и Вардарске Бановине. Још један шечан и рвдостан дан за Београд и Београђане, што могу у својој средини да ввде и загрле овоју драгу браћу из Моравске и Вардарске Бановине, ону браћу која су за срећу и славу наше домовине дали толико драгоцених жртава, какви се примери у нстори.ји режо шонављају. Та 1Н01ва радост долази да увећа оно одушевљење, које је обузело ове Београђане, који оу на овом истом месту нре недељу дана поздравили овоје миле госте ,из Савоке и Приморске Бановине.

Немсћне су речи да опишу оно једнодушно усхићење које је обузело цео наш народ онога дана, када је наш узвишени Владалац Њ. В. Краљ Александар I повео цео наш народ НОВИ1М и срећним путевима националног и државног !препорО 'ђаја. До побожности велика оданост према Узви.шеном Чувару наших народних идеала, које омо чврсто решени да неновређене предамо памољењима, —■ та оданост довела је и Вас са нашег славног Југа и Истока у нашу дичну престоницу да и овом приликом манифестујете овоју непоколебљиву оданост према Врхоаном Чувару Југослованоке идеје Њ. В. Краљу. Вас ,који сте у најтежим данима искушења сачували исти онај народни понос и снагу, које су Вас красиле за време Душановог Царства. Вас, чије су горе и долине вековима чувале име Србииово у најтежим иокушењима отоманске најезде; Вас чија оу легендарна дела народни певачи предавали са покољења

покољењу — све до ове генерације којој је Провиђење доделило ту завидну част, да победаносне засиаве Српске Војоке пронесе проко Куманова, Скопља, Прилепа, Битоља па све до Јадранског Мора. Вас, носиоце наше средње вековне културе, Беопргд престоница велике Југославије прима са оном истом иепоколебљивом вером, са којом оте Ви вековима и деценијама дочекивали наше четнике веонике Ваше слободе; са оном истом љубављу ,и одушевљењем, оа којом сте Ви грлили ослободилачку и братску Српску Војоку (по својим градовима и пољима 1912. године. За олаву наше горде престонице и понос наше Краљевине Југославије Ви сте са нама од Кооова Поља, па до Чегра и Куманозске победе, дали најдрагоценије жртве за ослобођење Српства од Отоманске Им.перије. Ми омо Вас са Југа и Истока видели као узорите војнике јуначке Српске војоке, у чијим сте редовима од 1912. па до 1920. године мали сјајне примере пожртвовања и дела, којима се подједнако диве пријатељи и непријатељи наши.

Краљевина Југославија овето је дело које }е никло из тих Ваших тешких напора, из крзи Ваше и наше, Ваших « наших предака, и због дивовског пожртвовања заједно са онс1м пожртвозањем наше остале Југословенске браће из свих крајева наше уједињене Краљевине. Ону слободу, коју сте извојевали четозаљем и војиичком храброшћу својом — ту драгоцену текозину 'сачувзћамо само грађаноким врлинамз нашим. Наша велика љубав према Нашем Узвишаном Краљу, љубав ирема домовини, вериост према с.авезницима — ове то не запаја нас жељоаг за туђим, већ љубављу да заједН1ичк1им снагама сачувамо драгоцене тековине, за које је цела једна генерација посејала сзоје кооти 10д Јадранског до Средоземног мора, од Косова Поља, Ћеле Куле па до Кајмакчалана. Од дана историоког манифеста у коме је са Највишег јМеог а п оновљен завет, који је

ВЕЛЕС.