Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ■ Страна 17 Бранко Максимовић, архитект Проблем ванградских насеобина — Када и како ће се решити питање дивљих насеља у Београду и око њега? —

Теориски, могућно је говориш о комуналиим проблемима који су заједнички за све веће градове. Међутим, ирактички, оваки град има овоје нарочите потребе, које се не даду тако гаросто увести у општу схему, и које се могу сасвим разликовати од потреба каквог суседног града »сте величине. Међутим, одмах гаасле рата, један гасти проблем се поставио свим већим градовима, и тај проблем је изгледао овугде гасто 1 : људи без (Стана, градили су себи кров над главом како су стигли и где оу стигли. Атмосфера је још свугде била ратна и тако су етварана „дивља насеља" и код нас, и у другим земљама. Држава и општина схватале су сву озбиљност и гаредвиђале опаоност ако се томе ие стане иа пут. Решење је било само једно: градити плански, смншљено, најрационалније, што више станова са потребним минимумо-м, које тражи хигијена. И тако су, негде брже, негде сгаорије, нестајала дивља насеља, и њихови становгаици пресељавали су се у гаове, модерпо грађене насеобигае, које су им пружале мгаото боље услове за живот, јер су биле грађене у слободи, зеленилу, окружене вртовима. Овај проблем гамао је један нарочит, изузетан значај по Београд: поред тога, што се за време рата не само није ништа градило, него се чак један део гаорушио, Београд је одмах после рата имао да прими у себе мгаого више 1Становни1Штва него што би га могао примити чак и да није био гаорушен, и да гаије било ратног застоја у зидању. Истигаа је да ее •грађевинека делатност у Београду врло брзо после рата развила, али је то још увек било мало да реши огромну кризу у становима, делом стога што је то било ипак недовољно, а много више стога што су закуганине оиле у огромгаој несразмери са приходима огаих који су требали стана. Данас је јасно Да је тада била гаотребна на тржишту ставова једна јака интервенција од стране општине и Државе: грађењем неколико хиљада добрих станова који не би имали за једини циљ да

што брже амортизују уложени капитал (за циглих 5—6 година, како се то чеето дешавало код приватних новоподигнутих зграда). —• Градњом таквих станова од стране општин| ( ЈШ ШШ^ШШ:ШШШ ■ * :ШШшШ Ш : ШШШ-:::ШЛ Ш ШШшШШШШШШМ \ Ш . , ' Ш{Ш.^\Ш:Ш- : " : ."■ . ,:: Улаз у павиљон гае и државе несумњиво би се гаостигло много, врло много. Не само што би било решено једно од тада врло. важних комунално-социалних гаитања, него би било учињено гаешто од велике, трајне вредгаости: — периферија Београда која данас представља једно наше ругло, један хаос, могла је данас да нам буде нешто чиме бисмо се могли поносити, од чега •не бисмо морали црвегаити. Данас је међутим и сувише беспредметно и без икаква значаја говорити о томе колика је велика штета тиме нанета правилном развоју Београда.* Данас је свакоме јаоно да будућгаост сваког града лежи баш у његовој ближој околини, јер она једина даје могућности потезима слободнијег и ширег замаха. Нашто се задржавати на ређању бедних слика