Opštinske novine

Страна 18

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

које нам пружа појас дивљих насеља почев од Лаудаиооог шаица и Пашиног брда па пре«о Душановца « Вождовца на Прокоп и Јатаган маљу? Пред нама је и данас скоро исти проблем, само још комплишванији иего што је био пре десет година. Али, то нас не би смело обесхрабрити, јер је више но сигурно да ће

То ј€ група од 40 малих станова иа Топчидерском брду код Топовскмх шупа. Станови су сапрађени тако да имају потребни минимум површине а да ипак задовољавају основне по•цребе једне мање породице. На око 40 кв. м. површине смештена је једна иространа соба (око 18 кв. м.), једна кухиња (око 16 мв. м.), мање предсобље, остава и англески клозет. У

Поглед на новоподигнуте павиљонв

читаво то питање бити кроз даљих десет година још теже и још скупље. Ако је онда пропуштено, из незнања или нехата, ми данас ипак не би.амо смели живети у уверењу да је ствар за увек изгубљена и неноправима, а најмање да тако мора остати. Начин на који би се имало приступити овој асанацији периферије Београда, био би оиај, 1који је свугде примењиван и то са успехом: проблет уклањања цивљих насеља морао би бити у ствари везан за подизање нових насеобина, грађених по неколико добро проучених, рационалних типова, како је то чињено свугца на страни, и како се и цанас све више чини. Такав посао имао би у себи нечег импозантног и био би од свакога позцрављен са највећим оцобравањем: јер уклањајући данашња скроз нехигијенска, понекац тако страшна на изглец, дивља насеља, стварале би се нове, савременије, здравије и културније насеобине Новог Београца. * Овде доносимо снимак једног скромвог покушаја Београдоке општине у овом правцу.

• пројектант арх. Бранко Максимовић кухињи ,је пијаћа в>ода, свугде електрично оаветлење, доле подруми и зајед1ничка перионица. То је највише што се могло дати с обзир!0:М на платежну моћ оних који иајвише требају .стана у Београду, и с обзирО :м на финансије Београдске општине, која је ове ста)НО <ве подигла из својих средстава. Ја ово подвлачим стога, што треба имати на уму да је нпр. Франкфуртска општина у подизању својих на далеко познатих ваиградских насеобина била помогаута од државе са 40% инвестираног новца у облику хипотекарног зајма. Истина, Франкфурт је подигао читаве трабанте-градове око себе, по 1најмодерни;јим типо!В!Има, створио хиљаде најудобнијих и најздравијих станова, и инвестирао у њих ништа мање него милиарду и двеста милиона динара! Пет павиљона код Топовских шупа стају са овима инсталацијама око два милиона динара, или друкчије изражено: један отан стаје 01К0 50.000 динара. Та цена одлучила је и величину закупнине која иије већа од 400 динара месечно, што се може сматрати као арло