Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 267

добрим едејама из пројеката добивених на стечају.. ."*) Ако се може рећи да су учесвици иа конкурсу мало ВОДИЛ1И рачуиа о „еконо-мском чиниоцу", о1н1да се може ре!ћи ! да. је приликом израде Генералног Плана Београда можда исувише потцегаиван онај психолошки чинилац. Док је скоро пуне т|ри године прошло од расписиваша конкурса до озакоњења Геиералног плана, њиме се инак није добиио оно што је Београду у тај мах било најпотребније: план за уређење периферије, која се од тада, па сЕ1е до данас највише и најинтензивније изграђивала, без икаквог плана, да и не помињем пропрам, по коме би се имало радити. Центар града, баш због „економског чиниоца" имао је слабе шансе на какво преуређење већег стила- Нап(ротив, чак и најскромнији покушаји који су тежили да исправе старе грешке и да унесу извеану свежину у физиономију центра Београда, — чак су и ти покушаји остали само лепе жеље, неостварљиве баш због економског чиниоцз. Покушаји да се Кнез Михајло^в^а улица прошири момоћу аркада са обе стране, да се горњи плато Беогреда веже са Дунавеким крајем помоћу једне п01Вољне саобраћајнице блажег успова, да се многа приватиа земљишта резервншу 1за будуће јавне установе, паркове и уопште за потребе које су диктирали. било' који урбанистички разлози, — ти и многи други покушаји морали су се разбнти баш пред тим ист!И1м економским фактором. Да се у оно време могло предвидети да ће резултати трогодишњег нанрегнутог рада бити најзад сведени само на покушаје који се не могу 'остварити, да ће центар града ипак остати неизмењен и да ће чак услед извесних „резервисања" за јавне потребе један известан део приватних имања у центру, само ради тога остати неизграђен, јер им се то није допуштало, да се све то могло предвидети више је него сигурно да би се радило сасвим у другом пракцу. Сећам се речи, које су Претходиле оставци једног 1веом,а активног члана комисије, а доцније члана комитета за равраду Гааералног Плана, које овде по сећању репродукујем:

*) „Извештај о Генералном Плану за град Београд, који је израдила комисија састављена решењем одбора и суда Општине Београдске од 29 маја 1922 године".

„Господо, када смо радили на стварању Генералног Плана, ми емо и онда водили р-ачува о економскоме фактору, али смо били убеђени да је потребно поднети и извесне жртве за добро и напредак Београда. Ми смо били позвати да као стручњаци својим р;!дом иомогнемо да се Београд упути ка правилноме развоју, Данас, међутим, каже нам -се да >су мноте наше идеје неостварљиве једино стога што се нем.а финансиских средстава. То је са-

Улица у Њујорку У Америци су у разним градовима прора. чунавали оне губитке у времену који су проузроковани рђавом расподелом саобраћаја, и те губитке изразили у новцу. Тако се цени губитак у времену који је проузрокован огромном пренатрпаношћу и застојем саобраћаја у Њујоршком сити-у на 1 милион долара дневно.

свим посебно нитање. Меии је немогућно да останем н даље члан овог комитета, који сада посматра све проблеме само са те чието финавсиске стране, и да на тај начин учествујем у брисању овега О1нога, што смо недавно стварали, имајући у в^иду и иешто в^ише и веће од оеога што нам се давас истиче као једини главни чинилац". То су отприл1ике речи, којима је, веома узбуђен, објаснио разлог свога иступања из комитета један, не само веома активни сарадник на Генералном Плану, еего уједво и прЕИ инициатор идеје за његово стварање. Међутим, ако за сада оетавимо по етрани анализу главних идеја којима је комисија при изради плана била вођена, јер ћемо о томе