Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 291

дишњем времену када >су в-ећ запажене и провереие жетвеие обил »01сти и иада 'ру завладали трајии 1П1адо ®и це;не мод пшенице. Ошивајући €1воје хлебне к-алмулације на оваким високиад детаљиим 'килопрамским шијачним ценама брашна, и узимајући притом у о'В,а1Ј рачун и сасвим бело брашио, ми ћемо постављати на тој оонови и даља иерачвднавања цена код хлеба и код брашна. При томе »а|п'01мињем1а, да је брашно у ивради хлеба не (са(мо оглавни материјал, већ да оно у укупнО 'ме материјалу садржи Ередно1ст од п|уних 92 од сто. (Табела II.). Кад се упоређује просечиа килолрамска цена брашна трију »рсти од 3.84 динара (закључна цифра у прЕ^ој положеној рубрици друге табеле), са лросечном продајном ценом хлеба тежи-не 800 прама, која је 3.73 динара, (закључва цифр^а у четвртој положеној рубрици|), онда се опажа исти онај одно1с који имамо и код ранијег 'упоређивања цена шест кгр. брашна и четири комада хлеба. Умолико се оцде ипак појављује једна разлика од 0.11 диа. то долази од постојања неједнаких хлебних тежина које су до скора важиле. Са претпоставком да хлебац није био мањи од 880 грама |тежине, и да је притом био нормално иопечен, (неки произвођачи су сами ту скоро уверавали да је хлеб до ско|ра мерио и по 650 прама), и чинећи можда због такве претпоставке једну крупну концесију дооадашњим -произвољним калкулацијама, ми видимо да је утрошак брашна за доскорашњу пр01из ©одњу једнога хлеба био само 616 грама. (Друга положена рубрика табеле). Ошо је мо-гуће због тога, што је итроизводња хлеба таква да 100 килограма брашна дају 130 килограма хлеба, а при сувљем брашну, удешеној фуруни и доброј стручној спреми добија се и знатво више. Изр'ач|унавањем овога минималног хлебног коефицијанта добија се напрад наведеви рачунски резултат. Прем-а порњим детаљним килоирамским цанам^а брашна, износило је њего-во просечно вредносно утрошење 2.37 динара у један хл-ебац од 800 грама. (Последња ци-фра из треће положене рубрик-е). Ако -се узме у обзир ово коштање пом-енуте к-оличине брашва од 616 грама, и упореди -са доскорашњим ценама хле-ба (т-рећа и четврта -воложена рубрика табеле), видеће се, Да ј-е -ОДН01С хлебнона коштањ-а -према хлебним продајним цевама понајмањи у јулу, 59.70, а на-јвећи у -с-ептембру, 67.92 од сто; а да је п-родајна разлика к-од хлеба, према куп-овној цени код брашна, најмања 32.08, а иајвећа 40.30 од сто'. (Последња и предп-оследња положена рубрика у табели). Из ових пр'0'цената би имали пр1оиввођачи да шодмирују -равлику од 01са-м постотног производно]- утр-ошка друно-га МЈатеријала и режије, али би т-о ефективно било -сам-о у томе случају, -ако би произвођачи- куповали

брашно на по један килопрам. Тавдва бесмислица је, разум-е се, немогућа, -па је због тога и ова -процентна разлика у к-орист п-роизвођача већа од 32.08 и 40.30. Али, -при-мерице реч-ено, и ове оу фиксиране разлике довољне да покажу једну важну ст-вар: да је и у производњи хл-еба мопућна једна велика емоном-ска рацио!нализација на рач|ун продајно-г виш-к-а, тј. уз појефтиња1В1ање цена, То је, м-еђутим, нешто -о чему 1се у на-с врло мал-о зна, кад ј-е рач о оиштем м-ишљењу, и -о чему -се нимало не мисли... Калкулација са паритетним ценама. Код вас п-остоји једна традиција да 'це-н-е хлебу сто-је изнад це-на брашну: чим се -осети М'а и на-јмање помер-ање цена брашну на више, одмах с-е лангара аутоматско и много јаче п-овећ-авање ц-ене хлебу! Изузетак од традиције забележен је само у п-оследњем пет-омесечном периоду, «ада су св>а традиционална инсистирањ-а била сузбијена. Па ипак -је то имало -само један фор-мални значај, јер су мнони пр-оизвођачи налазил-и друпе путеве за постигнуће евог,а циља: умашив-ањем хлебне тежин-е уз -старе продајне цеве. Међутим, као либ-ералвије -схватање у калкулацијама хлебних ц-е-ва важи он-о које се оснива на па-ритетности ц -ема хлеба, према ценама брашаа. Понрешност тога схватања је у то-ме, што би и при тој калкулацији ОЋрадали интереси потрошача-, а произвођачи би имали одличне могућнооти да- -неп-раведно искоришћују један незаслужени вишак, које -га привреда у другим областима нема и не мож-е да има. Паритегне и непаритетне цене

Паритетне цене брашна и хлеба

О, 5 Рн и \о

д. п.

50

9 50 10

. \о Он ОЈ и ч

130 хлебова добивених од 100 кгр. брашна дају свој динарски износ и вишак

_ 03 О СО 0Ј Игч ^ с с- X ^ со * . и

д. [п.

50

130 195 260 325 390 455 520 585 650 715 780 845 910 975 1040 1105 1170 1235 1300

0> « о. н \о 3 о) 15 Ч « а х м

Д, |п.

Непаритеше реалне цене хлеба изгледале би овако и _давале би овакав једнак вишак бруто вредности

«в <и ев вс есн ж <и о 53

® ^ С 03 « . « . и

д. [п. д. |п'. д.|п

0Ј I ч >ДЗ : 5 ^ 5 «

301 45 60 75 90 105 120 135 150 165 180 195 210 225 240 255 270 285 300

непаритетне цене

38.4 76.9 15.3 53.8 92.3 30.7 69.2 07.6 46 Л 84.6 23,61.5 38.4 76.9 15.3 53.8Ј 92.3]

179 229 279 329 379 429 479 529

579,93 629 ј 98 679 90

29 29 29 29 29 29 96,29 88129 "'29 29

729 780 829 879 929 979 1029

99,29

92 97 89 94 99 91 96 88 93 98 90 95 92 97 89: 94 99

7.73 11.55 13.88 15.40 16.48 17.32 17.95 18.48 18.89 19.23 19.53 19.78 20. 20.20 20.36 20.52 20.65 20.77