Opštinske novine

Страна 330

■= ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

них и добро Л1расту .дара1них законодшних одредаЈба ето овом нитању ми ћемо у најважнијим комуналним питањима мораш ићи натранике. Беоипрадгока апштина је од увек (била у несрећнам по,тожају да није поседо^вала у овоме атару 'ону мвадратуру земљишта коју би требало да је имала. А:ко је то било тешко и немогуће у .самом траду, требало је у своје време куповати велике комплексе землЈишта ван града, који су као њиве и пољопривредна добра, могли бити купљени за ванредно по-

Међутим сада је неовбиљно и без вредности вајкати се што то иије учињено'. Не вреди упирати погледе у градске општине на страни и у нашој земљи које по^седују по 50 % од укупне површине свога атара, те су у могућности да саавим стободнО', нввезано остварују 1пран,диозне идеје широког замаха, јер нису спутане ситним, личиим интереаима појединаца, који често немају ни најмању количину о^сећања ни разумевања за ствари од општег знанаја. Међут.им !нешто се мара учинити на сани-

Сл.. 1. — Један блок на савској падини. Слика представља вероватне могућности како ће се поједини плацеви у будућноети изградити ако парцеле задрже и даље своје садање облике и ако будући Грађевински Закон буде дапуштао досадањи систем изграђивања са исецкаиим двориштима и светларницима и зградама из дворишта.

в-ољну цену. Познато је да -су се у почетку овог Јстолећа куиовала имања на Топчидерском 'брду ио 50 пара кв. метар, иако је већ тада Топчидероко брдо уживало глас као летњиковац Београда. Да је Беонрадска општина у своје време куповала прпвредиа добра у свомс атару, и опет их давала под закуп за исте сврхе, Беопрад би данас имао много друкчију ситуацију и много лапше перопективе. Ако би Општина морала да чини велике компромисе и одступања од својих принципа у самоме праду, који је 1сав издељен међу оитне сопственике, она би имала суверену моћ ван града, све до границе свога атара, па и преко њега.

рању данашњег стања у овоме погледу. Беопрад мора добити и Генерадни план у правом смислу те 1речи и Јпотребне законодавне мере које ће регулисати сва та тешка и мутна питања. Уредбом о Генералном плану морају се обухватити 'Сва ома питања која су у директвој илји индиректној вези са његовим остварењем и са правилним грађевинским развојем Београда. Једно од веома важних, можда првих, питања која се том уредбом морају регулисати јесте проблем здруживања, комасације приватних имања, а затим њихове најрацианалније поновне раздеобе, на начин како то буде захтевао Генерални план и уред-