Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ■ - •■■■= Београђанима, него и према целокупном народу, чија је он престоница. То објашњава и потребу да се Београду као престоници посвети у будуће иста пажња, а у вези тога реши и питање односа у коме стоји према држави, с обзиром на знатне суме које Општина од државе потражује за заузета земљишта и иначе. Општинска Управа са своје стране чинила је све, да се, упоредо са извођењем радова у размерама које су означене у самом буџету, изведе и унутрашња реорганизација, сматрајући ову као један од важних предуслова за правилно обављање свих комуналних послова. Започета реорганизација стављена је већ

Страна 521 на солидну основу, тако да ће се у току ове године осетити прави резултати у административном и финансиском погледу, а тако исто и само грађанство осетиће благодети боље општинске службе. У колико се буду више примењивали методи рационалног рада и газдовања, што чини циљ Општинске Управе, у толико ће и уштеде у овогодишњем буџету бити веће. О околности да је ово један прелазан период има се водити рачуна и код оцене самог буџета који Суд подноси Одбору, у нади да ће бити прихваћен и тиме омогућити рад Општинској управи у правцу потпуне консолидације прилика у Општини.

Извешшај Д-ра Милорада Недељковика, члана Комисије за преглед предлога Буџета Општине Београдске за 1930. годину

Господо Одборници, Комисија, коју сте Ви, на предлог Претседништва Београдске Општине, изабрали на седници Одбора од 14. новембра 1929. извршила је свој задатак, и у 12 својих седница пажљиво је проучила предлог буџета који се сада налази пред Вама ради дефинитивног претреса и одобрења. У своме раду, Комисија се трудила да од Претседништва Општине и њених стручних референата —■ директора и шефова појединих оделења — добије сва потребна образложења, мотиве и податке за процену како појединих позиција, тако и укупног предрачуна прихода и расхода Београдске Општине за 1930. г. Том приликом, чланови Комисије давали су своја мишљења и напомене, кад год се нису слагали са предлозима учињеним од стране Претседништва, било у погледу формалне разраде, било у погледу материјалне садржине буџета. Извесне од тих напомена Претседништво је усвојило, и учинило одговарајуће исправке. Ипак, у суштини својој, предлог буџета како сада излази пред Вас, предлог је Претседништва Општине, и дефинитивна процена и одобрење његово остају У надлежности пленарне седнице Општинског Одбора. Узимајући на себе дужност, да Вам у главним потезима саопштимо наше утиске коЈе смо добили проучавајући овај предлог буџета, ми чинимо следеће констатације: 1) Израда предложенога буџета представљала је изванредно тежак проблем, с погле-

дом на то да се читава општинска управа налази у пословној реорганизацији; да је донет нов Статут Општине Београдске, по коме још није у потпуности извршено разврставање чиновника; да су тек ових дана донети нови закони на којима базирају најглавнији општински приходи (општа трошарина, трошарина на алкохол, бановинска трошарина, обласни прирез; кулучарима ( и т. д., ■— једном речју, да ни на страни општинских прихода, нити на страни расхода није било довољно елемената ни података да би се они могли са сигурношћу прорачунати и утврдити. Ту тешкоћу позитивног одређивања предрачуна и прихода и расхода изрично је нагласио и истакао и сам Господин Претседник Општине на првој седници ове Комисије. Значај ових изјава Претседништва, после завршеног претреса буџетског пројекта, комисија нити може да увеличава нити смањује; она их само констатује, уз напомену, да ни њене моћи у давању реалности буџетском предлогу нису могле бити веће од моћи Претседништва, јер се Комисија морала наслањати на оне податке који су и Претседништву стајали на расположењу при склапању буџетског предлога. Извесне су коректуре ипак учињене, на подстрек Комисије, као што смо већ нагласили. 2) Израда буџета Општине Београдске данас је и због тога тежак задатак, што ми још немамо израђен и омеђен комунални, грађевински ни финансиски програм Београдске Општине. Отуда непрекидно искрсавају нови