Opštinske novine

Страна 1006

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Интересантно је упоредити пореске приходе француских департмана и комуна са истим код Државе. Док су државни порези и таксе донели 40.294,5 мил. фр., — целокупно самоуправно пореско оптерећење изнело је само 5.450,0 мил. фр. или 11,91% од укупног оптерећења, а државно је чинило 88,09%. Дакле, укупни расхбди департмана и општина износили су пред рат 1.708 мил. злат. франака, у 1920. год. — 10.592 мил., у 1923. год. — 10.835 мил. и у 1926. год. — 10.950 милиона папирних или 2.190 мил. злат. франака. Такво повећање локалних расхода са скоро 500 мил. злат. франака или са 30% објашњава се порастом издатака за осиротелу децу и друге врсте помоћи становништву, као и повећањем у опште социјалне делатности вароши, департмана и општина, а такође знатним порастом ануитета о самоуправним дуговима. Што се тиче комуналних зајмова, то се у главноме ови зајмови закључују у Француској код нарочите повлашћене банке »СгесП! Ропс1ег с1е Ргапсе«, и само највеће вароши и неки департмани остварају своје зајмове путем непосредне емисије код публике. До 1928. год. за 68 година свога постојања, Сгесћ! Ропаег издало је комуналних зајмова на разне рокове у суми од 10.206,7 мил. фр., од чега је већ амортизовано 3.816,2 мил. Само у току 1927. год. ова кредитна институција издала је 2.152 комуниона зајма за 287,9 мил. фр., при каматној стопи од 9,65%. Извором за издавање ових зајмова служи емисија нарочитих облигација овог кредитног завода. Пошто такав начин закључења комуналних зајмова није задовољио Француску, 12. маја 1927. год. је био изгласан у палати закон о отварању нарочите касе за зајмове комунама и департманима. У основи овог закона лежи идеја, да су свима комунама и департманима потребни сада знатни кредитни извори, док су постојећа средства за извођење таквих зајмова врло ограничена и при томе овакви зајмови су врло скупоцени. Са друге стране, поред самоуправних средстава налазе се општи фондови (РопсЈб Согшшшб), из удела самоуправа код државног опорезивања, пића, пословног промета, аутомобила, рударских предузећа и др. Сума ових фондова сваке године расте и у 1926. год. износила је 920,9 мил. франака. Према новом закону 15% од ових фондова (дакле око 140 мил. фр.) морају чинити свакогодишњу дотацију поменуте касе, тако да њени ресурси морају увек да расту. Према овоме закону, позајмице из ове касе морају се издавати по врло повољним условима: са каматом од 1 % — ако се позајмица тражи на рок до 10 година, са 1,50% — на рок од 10 до 20 година и са 2% — са вишим роком отплате. У Управном Одбору касе имају

учешће чланови од заинтересованих министарстава и представници самоуправних тела. Како су расли локални зајмови, показују следећи податци: у 1913. год. зајмови департмана износили су 1.142 мил. фр., али без обавеза на гаранцију доходка локалних жељезница; а зајмови општина 4.854 мил. фр. (у томе дуг Париза износио је 2.948 мил. фр.). На крају 1923. године департмански дугови достигли су 2.500 мил. фр., а дугови општина 9.200 мил. фр., у томе Париз је дуговао око 6.500 мил. франака. * Како се види из овог нацрта, француске самоуправне финансије налазе се још у несавршеном стању и чекају своју реформу. Доста је напоменути, да скоро главни извор ових прихода — прирези на државне порезе, узимају се на фиктивном основу старих више непостојећих државних непосредних реалних пореза — на земљишта, зграде, предузећа и занимања, пошто су ови порези већ укинути и замењени порезом на глобални доходак и поједине његове гране. Са друге стране нови систем државног опорезивања укупног доходка и његових саставних делова носи персонални карактер и допушта високи ех1б!епг — гшштит, који се не опорезива, — тако да не може служити добром базом за локалне прирезе. Такође не може служити за локалне прирезе и порез на принос од новчаних капитала. На такав начин предвиђена реформа мора се састојати у проналажењу за самоуправна тела самосталних пореских извора, у допуну закона 1926. год. По мишљењу француских стручњака, на пример професора Аликса, такве изворе могу пружити: локалне таксе, посредни порези или трошарине и непосредни порези на земљу, зграде и станове, предузећа и професионална занимања. Могу бити уступљена самоуправним телима и неке врсте садашњих државних пореза, као што су: на аутомобиле, на коње и кола, на позориште и кино и др. Други аутори, на пример писац нове студије по реформи локалних финансија у Француској г. Брасо (Вгаззаис!) мисли , да се локалне финансије морају користити и самосталним локалним таксама, и прирезима на државне порезе, али не фиктивне, него стварне, на име на цедуларне државне порезе, са изузетком пореза на доходак од новчаних капитала, али разуме се да за комуне (општине) мора бити знатно смањен садашњи сувише високи ех1б1:еп2-гшштит ових пореза, пошто општине морају узети свој порез и са малих сума доходака. Треба имати у виду, да код малих, сеоских општина има често пута врло ограничени број имућних становника. Дакле, према овоме предлогу, комуна и департмани морају добити прирезе на порез