Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 1039

Ето, тако, сада радници електричне централе, квалификовани и мануелни, писмени и они који још не умеју да пишу, уместо да слободно време траће по смрдљивим дунавским и обалским кафанама у коцки и пићу, они га искоришћују у заједничком раду на своме културном подизању. Треба само с вечера доћи у овај њихов дом, па их видети са колико воље раде да надокнаде оно што су као шегрти изгубили, немајући онда дсвољно времена да посвете књизи и уметности. У радничким кошуљама са засуканим рукавима, по неки још гарав, стоје крај клавира са нотама у рукама и уче, певају . . . читају . . . слушају предавања својих другова... И, збиља, када сад прођем поред њиховог дома на коме крупним словима стоји исписано: ,,Певачко друштво Никола Теста особља београдске електричне централе", сетим се једне мале колибице у Јужној Србији, у којој сам једне недеље гто подне затекао једног сељака —• земљорадника како, у часовима одмора после тешког пољског рада, дува у једну свирачицу од трске и кроз њу извија неке чудне мелодије, од којих се срце стеже а груди надимљу. А када сам тога сељака упитао зашто свира, одговорио мк је:

— Тако. Не знам. Али кадгод засвирам и запевам на души ми је лакше . . . Потребно ми је то! . . . Тако исто, чини ми се, и ови симпатични радници, који раде и дању и ноћу док се ми безбрижно возимо трамвајима; забављамо у позоришту; слушамо у својим кућама радиоконцерте; шетамо осветљеним улицама, тако исто је, ваљда, и њима као и оном сељаку потребно да, у часовима одмора, засвирају, запевају, нешто науче . . . Један од последњих успеха је тај, шго ће „Никола Тесла" певати свечану литургију у новој цркви Св. Александра Невског на Дорћолу, а касније ће певати при свакој служби као стални црквени хор. За друштвену славу ,,Никола Тесла" изабрао је Духове (први дан). За сада друштву највише задаје бриге друштвена застава. Јер она кошта много. А они немају .. . Па, ипак, можда ће грађани Дорћола и Палилуле, а и Општина београдска, помоћи ,,Николи Тесли" да што скорије добије своју заставу, јер он није тековина само радника електричне централе, већ културна установа и понос како Дорћола и Палилуле тако и самог особља Општине београдске.