Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ т шен о млека. Значи, да су београђани дали на пиће близу 300 милиона динара или да је просечно сваки београђанин издао иреко 1000 динара на алкохол док за млеко не даје ни 200 динара! Превентивне мере дакле требало би да иду затим, да се смањи потрошња алкохола и повећа потрошња здравих и корисних намирница, у првом реду Млека и воћа. То би у исто време била и велика добит и за саму народну привреду. Осим ове, примера ради наведене превентивне мере, има и других (противу туберкулозе, венеричних болести, дечје смртности итд.), и о њима би се имало опширно говорити. Овом приликом, да у кратко видимо и неколико установа које би представљале стварну и рационалну помоћ. До сад је Београдска Општина помагала своју сиротињу у виду бесплатне_ лекарске помоћи, лекова и новчане помоћи у хитним случајевима или стално. Буџет ове помоћи износио је за санитет и социалну политику 11,404.432 динара, од чега долази половина на личне издатке а цела сума представља само 25-ти део од целокупног буџета, док на пример иста позиција у буџету Бечке општине износи читаву четвртину (види „Општинске новине" бр. 21 од прошле године чланак Д-р Радишића). Из овога видимо да је буџет социалног старања код нас пре свега сразмерно врло мали, а затим, да се он посве нерационално троши, јер на превентивне мере готово се ништа не даје, а и оно што се даје, да.је се само у виду милостиње у готову и то без обзира, болеснима и здравима, што представља један од примитивних и застарелих облика социалне помоћи. Као стварна и рационална помоћ сиромашном београдском становништву била би организација јевтиније исхране у опште. Поводом тога питања можемо само да укажемо на чланак г. В. Миленковића у 17 и 18 броју „Општинских новина" и да препоручимо предлоге које је он учинио за задружно снабдевање животних намирница. Али пошто задружна свест београдског становништва није ни из близа толико развијена, да може сама узети иницијативу, то је потребно да Општина једним делом узме и помогне задружно

———— ■ - Страна 1327 организовање на тај начин, што би и сама постала задругар са једним великим улогом који би се скупио у виду задружног приреза, узетог од свих грађана, јер за један обиман задружни посао потребан је и већи капитал. У исто време да би се задружна организација помогла, било би потребно да се од општинске трошарине ослободе све задруге које би снабдевале Београд намирницама. Та мера би принудила све произвођаче да постану задругари, а губитак на приходима од трошарине накнадио би се приходима од задружних улога, које би општина наплаћивала. Свакако, ову задружну општинску организацију требало би извести у сарадњи са Главним Задружним Савезом и сзима другим набављачким и потрошачким задругама. На сличан начин, могуће је извести и уопштити и лечење и снабдевање лековима, онако како то чине данас здравствене задруге. У том случају, требало би да сви становници Београда постану обавезно чланови здравствене задруге, и питање лечења било би најбоље решено. Свима болесницима без разлике било би обезбеђено лечење и лекови, лекари би били материјално обезбеђени према својим квалификацијама и послу, и престала би несолидна конкуренција и дипломираних и недипломираних надрилекара. Овом питању требало би посветити нарочиту студију, али у начелу, оно заслужује нашу пуну пажњу и ми желимо да за њега заинтересујемо све наше меродавнс факторе. Исто тако и установа општинско-задружних радионица које постоје у другим градовима, и у којима раде сви они, који немају посла, и којима се на та.ј начин указује помоћ, место да им се дели милосткња! Овакве радионице (кројачке, обућарске, столарске, плетарске, лимарске, шиварске итд. итд.) радиле би у првом реду за сиромашне грађане по цени коштања, и на тај начин би их посредно помагале. И као год што је у задругарству безгранична делатност, тако исто' би била и делатност ових задружно-општинских установа, Овом приликом смо само у главним цртама указали на неколико начина рационалне помоћи, која би се могла указивати не само сиромашном, већ у опште целом сгановништву .