Opštinske novine

Стр. 568

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

места по превенториумима и школама на ваздуху. Ових има 28, раштрканих по целој земљи, и највећим делом су творевине хуманих удружења и приватне инициативе; оне служе опорављању деце, која су изложена опасности туберкулозне заразе. Нарочита је брига посвећена болесницима и по њиховом изласку из санаториума. У колико то стање болести допушта, већ за време лечења се настојава на постепеном навикавању на рад, како из обзира медицинских, тако и психолошких и економских. На тај се начин одржава и усавршава воља и способност болесника, да се сам издржава. По нахођењу лекара болесник или се постепено враћа свом ранијем занимању или по потреби научи какав нов занат мање штетан. Томе служе читаве радионице са најразноврснијим алатом. Да би се, по изласку из лечилишта, опорављеноме олакшао и учинио мање осетним прелаз у свакодневни напорни живот, њему општина, држава и разна удружења пружају новчану помоћ за набавку одела, што боље хране, удобног стана итд. Сама држава у ту сврху издаје годишње 50.000 круна. У околини неколико градова створена су читава мала насеља од туберкулозних породица, у којима су родитељи истина болесни али способни за рад. По врло умереној цени оне добивају удобан здрав стан, сунчан, у сред башта. Диспансери, прихватнице. Главни им је задатак да раде на спречавању преношења туберкулозе од болесног члана породице на здраве. У ту сврху врше се организовани систематски лекарски прегледи по породицама V којима се је појавио случај отворене туберкулозе, како би се благовремено пронашли болесници са почетним оболењем. Поред тога диспансери имају да врше енергичну пропаганду у циљу васпитном, да према срегствима, којима располажу указују материалну помоћ и да организују спровођење лекарског прегледа по школама два пута годишње. Први норвешки диспансер отворен је у Осло 1901 г., чим је ступио на снагу закон о туберкулози. Он је у сталној сарадњи са локалном секцијом Хигиенске лиге жена и Националног удружења. У току последње године прошло је кроз диспансер 3188 болесника (од 251.000 становника Осла). Осим инспектора његово особље сачињавају 2 лекара, 9 болничарки, 1 дактилографкиња, 1 послужитељ. Општина пружа из године у годину све већу новчану помоћ; од 1500 круна у 1915 год. ова је порасла до сада на 420.000 круна. Постепено се и у другим градовима организују диспансери и то сарадњом Државних хигиенских комисија. са локалним секцијама Народног удружења про-

тив туберкулозе и Хигиенске лиге жена. 1926 г. основан је Централни комитег за диспансере, који сачињавају по 3 претставника Народног удружења, Хигиенске лиге и Црвеног крста под сталним претседништвом државног врховног инспектора за туберкулозу. Овај комитет одржава везу између Државе и ових трију великих организација; он распоређује на поједине диспансере државну субвенцију, која годишње износи по 40.000 круна. Сада се ради на томе да сваки од 388 лекарских срезова у земљи добије свој диспансер под управом меснога Одбора за сузбијање туберкулозе. У овај одбор улазе: званични лекар-хигиеничар као претседник, а као чланови по један претставник општинског одбора и свакога од она три велика удружења која воде антитуберкулозни покрет. Сваки диспансер имаће по једну квалификовану сестру-посетиљу, која има да помаже званичном лекару при инспекцији хигиенских услова и прилика по породицама, где има случајева отворене туберкулозе. Такођер се ради и на томе да се у свакоме од 18 земаљских округа установи Одбор за туберкулозу, који ће сачињавати званични окружни лекар као претседник, један претставник окружне управне власти и по један претставник од оне три главне антитуберкулозне организације. Тај окружни одбор има да врши контролу над свима диспансерима у округу, да за њих припрема буџет и поднесе га о • кружној управи и централном комитету. Он руководи целокупни антитуберкулозни рад у округу и стара се о разграњавању тога рада. Заштити деце се посвећује велика пажња, нарочито од стране приватних удружења. Деца туберкулозних родитеља као и сва која су сумњива на туберкулозу упућују се у превенториуме (домове за предохрану), којих има у разним крајевима. Слабуњавој сиромашној деци дели се снажна храна, млеко, рибљи зејтин, а по варошима су организоване фериалне колоније. Престоница има свој дом за предохрану деце у једној палати, усред дивног парка; у њој има 75 колевки за новорођену децу туберкулозних родитеља, где остају до навршетка треће године. Новчана сретства. У почетку антитуберкулозне акције, док није донет закон о туберкулози, новчана сретства су долазила у главноме од приватних удружења, те су била скромна и недовољна. Пошто су прека потреба и велики значај склоништа, народних лечилишта и других установа наишли на пуно разумевање у Стортингу, овај је у више махова одобрио замашну новчану помоћ, тако да данас државна субвенција у разноврсним облицима представља главни извор финансијских сретстава за сузбијање туберкулозе. Сваке године се у те сврхе уноси у државни буџет извесна сума; ова је 1917. год.