Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 573

лози као наша новорођенчад, јер немају никакве отпорности према њој. Сви покушаји да се помоћу убивених бацила или из њихових производа створи вакцина против туберкулозе остали су безуспешни. Калмет и Герен имајући у виду специјални имунитет код туберкулозе, подухватили су се још пре 19 година да створе једну расу бацила туберкулозе која би унета жива у организам могла да га учини отпорнијим према туберкулози, а да она сама не може да изазове туберкулозну болест. Једном речи да та раса има особине вакцине, а да је безопасна по здравље вакцинисаних. Они су у томе успели после 13 година рада и створили нову расу бацила туберкулозе названу Б.Ц.Г. (што значи бацил Калмет-Герен). Ова измењена раса бацила туберкулозе има следеће особине: по изгледу је потпуно једнака правим бацилима туберкулозе, али када се унесе у организам човека или ма које врсте животиња она више не изазива туберкулозну болест од које би животиње настрадале. Пробе су вршене на хиљадама животиња и од стране стотина научника целога света, тако да је безопасност лозе Б.Ц.Г. доказана свестрано пре него што је примењена као вакцина код човека. Од 1925 године вакцинисање је примењено и код човека и до сада је вакцинисано око пола милиона деце и никад није примећена никаква незгода од вакцинације. Вакцина Б.Ц.Г. је, дакле, нешкодљива како за све врсте животиња тако и за човека. То је врло важно данас нагласити пошто се пре кратког времена десила свима позната несрећа у Либеку, где је око стотине деце платило главом због грешке која је учињена у Либешком лабораторијуму где је вакцина спремљена. Уместо потпуно безопасне лозе Б.Ц.Г. која је била послата из Париза, за вакцину је погрешно узета права лоза туберкулозе и деца су добила туберкулозу. Ова је грешка учињена у самом Либеку као шго је то утврдила комисија немачких научника, коју је одредила сама Пруска влада. Кривица, дакле, није до Калметове вакцине, већ да немачког лабораторијума. Да видимо како Се вакцина Б.Ц.Г. (или названа —- Калметова вакцина) примењује код људи. Калмет одавна заступа гледиште да туберкулозни бацил при природном заражењу, улази у човечији организам поглавито кроз црева. Он се унесе са храном (нпр. млеко од туберкулозних крава, као и путер и сир од невареног млека), затим када се храна узима прљавим рукама, после руковања са туберкулозним болесницима и т. д.) пролази кроз желудац и допире до црева. Кроз цревну

слузокожу иде у лимфне канале, кроз које допире у лимфне жљезде. Из њих, ако их ови не задрже дефинитивно, они су ношени кроз веће лимфне канале до срца, одакле их крвни ток разноси по целом телу. Најчешће се пак зауставе у плућима и изазивају плућну туберкулозу. Бацил туберкулозе пролази у толико лакше кроз слузокожу црева у колико је она млађа. Пролаз је сасвим лак првих 10 дана живота, зато што је слузокужа црева онда врло поразна. Имајући то у виду Калмет је препоручио да се и вакцина Б.Ц.Г. даје деци на уста, и то првих 10 дана живота по рођењу. Вакцина се са мало мајчиног или обичног млека саспе детету у уста и оно је прогута. Бацили Б.Ц.Г. продиру кроз слузокожу црева у организам, доспевају у лимфне жл^езде и вероватно све органе тела. Пошто су то живи бацили, они нагоне организам на одбрану, која се састоји у стварању одбранбених особина, које имају за циљ да ове бациле униште. Стечене особине на овај начин могу да заштите организам и од правих бацила туберкулозе. Вакцинисано дете постаје према њима неосетљиво, или много мање осетљиво него невакцинисано. Али, ови бацили после извесног времена (после 6—7 месеци) ишчезавају, организам их или убије или избаци напоље, те и имунитет ишчезава неколико месеци доцније. Јер имунитет код туберкулозе постоји само док има туберкулозних клица у организму, као што сам то рекао у почетку. Зато је потребно вакцинисати децу понова сваке године, бар три године узастопце. На тај начин ће се дете сачувати заразе туберкулозом у овим првим годинама живота, када је она најопаснија. Осим давања вакцине да се попије, она се у последње време све више препоручује у поткожним инјекцијама. Постигнути имунитет је бржи и јачи, али то је немогуће употребити у широким масама, због тога што њих може дати само лекар. Док се давање вакцине кроз уста може поверити родитељима. Важно је нагласити да вакцинисана деца нису одмах отпорна према зарази. Потребно је да прође извесно време (бар 4 недеље) да организам постане имун. Зато је нужно издвојити из заражене средине вакцинисану децу бар 4—6 недеља. Какав је био успех вакцинације? Као што сам рекао вакцинисано је до сад око пола милиона деце и показало се да је смртност и оболевање од туберкулозе код деце изложене зарази сведена на минимум. Тако нпр. у Француској је смртност деце рођене у туберкулозној средини спала од 18% код невакцинисаних, на 2,4% код вакцинисаних. У свима другим земљама где

4