Opštinske novine

Стр. 584

ОНШТИНСКЕ НОВИНЕ

Не треба дакле хитати и прерано говорити о иаследној туберкулози и код врло мале деце, која су оболела од туберкулозе. Један од најпознатијих специјалиста за туберкулозу у свету још пре неколио деценија изнео је велики број случајева туберкулозе код деце, заражене још у првим данима после рођења. И када је једно дете туберкулозно у својој 6. недељи или 2. месецу од рођења, треба помишљати најпре на породично порекло заразе. Постоје и неки опити, тако зване кожне реакције по Пиркеу и Манту-у са туберкулином, помоћу којих се истражује туберкулозна инфекција. Оне имају стварну вредност само код деце до 2. године узраста и када су позитивне говоре о постојењу туберкулозне инфекције, и о оболењу. Многи су научници вршили ове реакције код новорођенчади, рођене од туберкулозних мајки и уопште узев, ове су реакције увек биле негативне, као још један снажан аргуменат противу веровања о постојењу наследне туберкулозе. Ако се туберкулоза јави одмах после рођења, заразна клица остаје латентна, притајена, у жљездама или у сржи костију и може доцније да се пробуди и да једнога дана букне туберкулоза можданих омотача, или неко друго туберкулозно обољење. У самој ствари посматрани случајеви не доказују стварност наследне туберкулозе, јер дете може, да се зарази врло рано и са малим бројем туберкулозних бацила и да добије притајену, скривену туберкулозу, која може да се појави тек после извесног времена. Из свега изложеног јасно је, да не треба узети у обзир претпоставку о наследности туберкулозе при зачећу детета, која није ничим доказана, нити пак теорију о наследној зарази кроз постељицу, која је и ако могућа, ипак врло изузетна и слаба, да би објаснила туберкулозно наслеђе. Остаје још једна претпоставка доста вероватна, а то је могућност наслеђа терена, или телесног састава подложног за туберкулозну инфекцију. Њу би могли да објаснимо на два начина. Или постоји наслеђе слабог организма или пак наследна наклоност. Што се тиче прве могућности њу можемо лакше да објаснимо, јер постоје разнолике врсте наслеђене слабости и од других болести. Још давно је била примећена учестаност побачаја или превремених порођаја код туберкулозних бременитих жена. Но и у овим случајевима убеђења су претерана и неоснована. Из искуства знамо да од прилике 14 од сто туберкулозних жена рађају пре времена, што није баш тако далеко од нормалног броја таквих порођаја. Неки су мишљења, да се деца од туберкулозних мајки рађају неразвијена, кржљава, хипотрофична како их ми лекари називамо. Али ми знамо, и јасно је свима оним који су испитивали новорођенчад од ту-

беркулозних мајки, да се та деца рађају са средњом тежином, од прилике 3200 грама, тежина која је врло блиска нормалној тежини новорођенчади од здравих мајки. Туберкулоза је свакако болест, која као и друге болести слаби организам мајчин и зачетка и ствара му самим тим наклоност за обољење. И ово би могли да примимо, али ако се известан број деце од туберкулозних мајки рађа са мањом тежином и нешто слабијом конструкцијом, а нарочито ако су и матн и отац болесни и живе под тешким материјалним околностима, тада ово није реч о наслеђеној болести, јер та болесна деца не би дуго ни живела, него је реч само о наслеђеној слабој телесној конструкцији. Она нису болесна и знамо, да када се издвоје, постају за увек здрава и напредна. Из овога видимо једну јасну чињеницу. Од туберкулозних родитеља деца могу, да се роде само као слабија и мање отпорна али не и болесна или заражена. Друго. Од туберкулозних родитеља могу да се роде и врло добро развијена, здрава и у свему нормална деца, а нарочито када је мати за време бременитости била у бољем здрављу или бар привидно здрава. Може дакле да постоји у туберкулози једна особена врста наследности, тако звана наследна наклоност организма за могуће оболење, али — опет треба подвући — не и наследност болести. Објашњења за то можемо да нађемо у оваквим случајевима. По кад кад виђамо децу, рођену од туберкулозних родитеља, а нетакнуту болешћу њиховом, али са извесним телесним особинама као што су: мршавост, општа неразвијеност, срчане мане, узане артерије, бледоћа, пљоснат или узан грудни кош и т.д. За ову наследну наклоност, слабост и мању отпорност организма имамо за примере стечене и услед других болести. Чак знамо и за примере, да су за време рата општа животна беда, рђава исхрана па и психички утицаји учинили, да су се рађала слабија, кржљава деца, али не зато и болесна. (Н?ше, Француске и Немачке статистике говоре о томе). Деца (одраслија) туберкулозних као и здравих родитеља реагира.ју скоро сва на туберкулин (позитивно око 98%),али не значи да су туберкулозна него су само инфицирана осим када је реч о деци испод две године. Туберкулозна жена може да пренесе на дете извесне особине, као што преноси на пример извесну непријемчивост-имунитет за поједине заразне болести, које је прележала: као мале богиње или другу заразну болест или пак рђав састав телесни, али не и болест.Оно што је за све нас најглавније, то је да знамо, да дете рођено од туберкулозне мајке и одвојено од ње одмах после свога рођења неће постати туберкулозно, јер ће бити удаљено од огњишта заразе. Чак и у болницама туберкулозних, одвојена деца од својих болес-