Opštinske novine

Стр. 610

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

шле године о чувеном руском сликару Колесникову каже ово: „Ево једног сликара који остаје сликар; хоћу тиме да кажем: (ово пише чувени париски критичар Клеман Моро) који не преобраћа своје слике у црне школске табле за геометријске фигуре, који је напротив, до краја истрајан у сматрању сликарства као нластичне уметности. Пластична уметност не нскључује емоцију, и по том мишљењу, оно што Колесниковљеву уметност чини потпуном уметношћу то је што он уједињује једну нотпуну савремену технику са необично дугом емоцијом. Он је приредио, 1927, своју изложбу код Жорж Пти-а, а ево га сада се опет појавио, V последњем Салону са својом сликом „Одмор". Његова поновна појава дискретна је, скромна, али она ми даје прилику да понова говорим о њему; додајем да хоћу да кажем своје добро мишљење о његовом делу. Свакако нису то мале ствари које Колесников поверава своме платну; његов поглед је велики, његов поглед је широк, он воли велике просторе, предмете величанствене, херојске, да их представи он у њих уноси извесну дозу романтизма, чак и нежност али без претеривања јер је његов укус врло поуздан. Понекад у уметности има чак и неке заокружености; нека од његових платна су чудновато и занимљиво питорескна. Други пут, мирна, ведра природа принлачи његову пажњу. -Ну, не би ме изненадило кад би он имао иеку наклоност ка херојским као и ка рели■ иозним темама. У осталом његова је техни ■ ка у сликама својим величанственим вођељем упадљиво примењена. За Колесникова се може рећи да је он ав „око", толико он уме да види и тачно да

бележи па затим примени у широку и верну интерпретацију. Његов начин рада је класичног духа хоћу да кажем да он има све способности линије, односа, хармоније, боја. Чудна је атмосфера која обавија његове објекте, он је пробио тајну ваздушних перспектива. Ма какав сиже да узме у рад, он га озбиљно и свестрано обрађује. Укратко, то је потпун уметник, уметник за кога његова уметност нема више тајни и која га сматра да је њему дужност да подиже душу посматрачеву. То је случај доста редак у наше доба и заслужује да се нарочито истакне. Хоћете ли неке од његових сиже-а? Ево их. Мирни волови у широком планинском пејзажу. Руске сељанке које се шале и смеју. Гомила сељака на вратима неког српског манастира. Један краљевски тигар како вреба свој плен, под величанственим натмуреним небом. Ратници на коњима отимају се о једну заробљену жену. Један сељак из Јужне Србије претоварује свога коња у дивном планинском пејзажу. Најзад, оно необично вече после битке где орлушине налећу на лешеве, епизода из Српско-Бугарске борбе на Кајмакчалану-.. Можда ће неко од модерниста рећи да су то сиже-и старијег датума. Али ћу им одговорити да ће Бахове, Моцартове и Бетовенове синфоније надживети модерног Орика и Мило-а. Хтели не хтели дела Колесникова су дела правог сликара и то великог сликара. И добро су схватили тога сјајног ученика Репина и Кисељева они који су му доделили 1909 г. златну медаљу првог реда на међунар. изложби у Минхену, они који су му поверили израду плафона у Краљевском позоришту у Београду и фреске по манастирима Јужне Србије".