Opštinske novine

Стр. 552

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

За 1930 годину службено објављени подаци показују јако, скоро невероватно опадање морталитета од туберкулозе, али према службеним статистикама за прво тромесечје 1931 године проценат од укупног морталитета у Београду опет је скочио за туберкулозу и то на пуних 32 %! Значи да се туберкулоза све више шири, јер су социјалне прилике, под притиском опште привредне депресије, све теже и несношљивије. Код других народа ситуација је из основа повољнија. Њу-Јорк је од 4°/оо смртних случајева од туберкулозе спустио морталитет

Према званичном извештају I армијске области било је 1923 год. 77% способних регрута; 1924 год. 74%; 1925 72% способних регрута итд... Из изложених цифара видимо овај ужасни факат: да је код нас обољење од туберкулозе страховито; да је морталитет још ужаснији; да се ова опака болест стално шири, и да Југославија и по броју обољења и по броју жртава долази на најгоре место не само у цивилизованој Европи, него и у целом свету. По утврђеном мишљењу фтизиолошких

Једно од дђоришта за ренту V ул. Поенћареовој. (О&акђе слике најочитије гођоре зашто се туберћулоза ћод нас таћо нагло шири).

за три деценије енергичног рада на поправци општих социјалних прилика на 0,98°/оо према целокупном броју становништва. Французи, Енглези, Немци, Швеђани и Данци успели су да морталитет од туберкулозе за 20—25 година културне борбе сведу од једне трећине до половине ранијег процента. Колико ту може да се постигне једном гигантском социјалном борбом најлепши нам су доказ Париз и Амстердам. Пре десет година у Паризу је сваки пети случај смрти био од туберкулозе, а у Амстердаму сваки шести. Данас се Париз поправио са 25%, а Амстердам је постао један од најздравијих градова у Европи. У морталитету деце влада исти ужас. Енглески, Швајцарски и Немачки службени извештаји показују да се тај морталитет креће код њих од 8,2 до 9 % ! Код нас се он за последњих десет год, кретао од 20—25%. Туберкулозна се неман крваво разиграла по нашој отаџбини. Она коси нашу најбољу снагу, она економски подрива најснажније основе друштва. Она врши подмуклу и сталну дегенерацију наше расе.

стручњака сваки се грађанин Београда инфицира бар једанпут туберкулозом' од дана свога рођења до двадесете године старости. Од тога један велики број умире још у првим годинама живота, од прве до треће године старости, када је туберкулозна зараза најбешња и за 70—80% смртоносна. Велики део преживљава своју болест, која се под утицајем животних прилика и отпорности организма закречава, залечује и гаси. Трећи део остаје болестан и у значајном проценту подлеже и страда у најпродуктивнијем и најбољем добу од 20—35 године старости!... Има више разлога што је Београд један од најтуберкулознијих градова на свету. Није томе узрок ни климатски, ни расни. Београд није маларичан, ни ендемички ни епидемички, да би се хроничним или повратно честим обољењем организам грађана његових припремио за туберкулозу. Изложеност његова јаким ветровима погоршава низ незгодних прилика, али не даје објашњење туберкулозног пожара. Још мање лежи тајна овог вихора смрти у нашој раси. Словенска