Opštinske novine

Стр. 722

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

жњу чувања здравља као услова за здрав изражај људског духа. Никакво чудо што се то чини. Ствар која на први поглед изгледа тајанствена постаје јасна од момента ако се правилно схвати тесна, узрочна веза између тела и духа. —■ Од вајкада се мешају и међусобно условл>авају дух и тело. У филозофији ни један правац па ни они који кулминирају у метафизици и теологији не негирају чување народног здравља као услова за шири напредак људскога духа. Чак и Маркс коме се пребацује једностраност материјалистичког схватања историје није негирао духовну културу. Он у своме најзначајнијем делу вели да је иста потреба духа као и стомака и да обе те потребе теже да буду задовољене у подједнакој мери. Тако бисмо могли вазда набрајати разне супротне правце у филозофији и науци утврђујући увек једно исто: да је за снажно испољавање стваралачког духа први и главни услов здравље човека, здравље као услов за снажну државу, општину, привреду, као и све друге јавне и приватне установе чији рад води општем добру. Ако држава свим силама помаже покрет ове врсте то бива зато што је она уверена да њена снага, и изражај те снаге у свима правцима, почива на здрављу целине а не само појединаца. Тиме је све речено тако да нису потребна ближа тумачења оног великог и смишљеног државног старања које се испољава у читавом низу посредних и непосредних мера. Важно је да постепено напуштамо област апстрактног схватања и једностраног упућивања моралних савета онима чије здравље треба заштићивати одређеним мерама и да тежње ове врсте вежемо за конкретне захтеве и слијемо их у један шири програм који би се сав исцрпљивао у борби нашој за остварење идеала чувања народног здравља. Пријатно ми је утврдити чињеницу да се тај програм формулише све више. У колико се тиче оног општег оквира, држава га је поставила свесна своје дужности и обзира да њена снага почива на здрављу свога народа. Она је то учинила и снажењем покрета у народу, који је организован у савршеном облику здравственог задругарства. Не може довољно да се нагласи велики значај здравственог задругарства ношеног снажним плећима нашег народа са села. Американци, Енглези, Данци и други народи код којих је кооперативни систем далеко развијенији, са дивљењем посматрају овај покрет наших сељака, долазе да га студирају на лицу места и да се ту напајају снагом која је била и остала нешто специфично наше. Јер овај облик задругарства не постоји код других народа; он је поникао на нашем националном тлу и остао наша тековина, наш понос и нада. Ова приватна иницијатива на бази ко-

оператива сељака дала је до сада одличне резултате. Верујемо да ћемо успети да и последње село увучемо у здравствени покрет и да ће сељак кроз ту врсту самопомоћи а ослањајући се сада и на благонаклоност државног старања, успети да препороди село и да изведе реформе које су потребне за здравље народа. Треба ићи у села и видети шта је све здравствено задругарство учинило на овом пољу. Удружени сељаци подигли су здравствене и културне домове, болнице са организацијом лекарске службе и апотекама, извели сеоску канализацију, подигли вештачка ђубришта и увели све што је у вези са асанацијом села. Треба видети и дивити се раду који се оснива на чисто приватној иницијативи и свести сељака, која је за свако поштовање. Не потцењујући ни мало градове и градске сталеже, али ми у овоме случају имамо посла са једном снажном иницијативом села, једним чисто конструктивним изражајем снаге сељака чији пример треба да да ширег потстрека варошанима за рад у правцу побољшања сопственог живота. Ја поново изражавам своју наду да ће сељаци, ношени својим стваралачким генијем, на пољу здравственог задругарства дати још савршеније облике чувања народног здравља и изменити у основи село како у здравственом тако исто привредном и опште културном погледу. Сељак је био и остаје свесан тога, да је здравље само средство докле је циљ искоришћавања здравља за све облике продуктивног рада па било материјалне природе или духовне. Наша држава је кроз своје ново законодавство санкционисала здравствени покрет сељака, што је било потребно и с обзиром на чињеницу да у том покрету учествују најшири слојеви народа. Речено је да незадовољство људи долази отуда што писани Закони остају у назад докле живот друппва одмиче снажно напред, Наша држава, као што видимо, не само што граби да не изостане иза културних покрета који се одигравају у развитку народа него им даје импулса смишљеним мерама и старањем у опште које има за циљ свеукупни препорођај. У том своме разумном стремљењу она ће помагати и све друге, сличне иницијативе без обзира на околност да ли долазе са села или града. Док тако стоји на селу у варошима је, на жалост, много горе, не узимајући у обзир неколико већих градова чија примерна здравствена организација заслужује пуно признање. И вароши би требале да се прену из сна и да и саме организују акцију за измену нехигијенских прилика. Село се, ето, отрже кроз здравствено задругарство и ради са енергијом достојне дивљења али варош заостаје, — она која је по природи свога положаја, по својој социјалној и кулгурној струк-