Opštinske novine

Стр 9^8

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

питање наша општа срамота, једно неслућено варварство. Ти јадни шегрти, којих има преко 8000 у Београду, живе под страшним материјалним, хигијенским и моралним околностима. Старо патријархално општење са њима као са члановима породице давно је изумрло. Место њега дошао је систем шамарања. и живот гладан до грчења, бедаи и прл>ав. Сада, са подизањем шегртског дома у Београду од стране неуморног ,,Привредника", а уз помоћ Београдске општине, њихов ће се положај несумњиво поправити, али је исто тако несумњиво, да нови дом неће моћи да прими ни десети део тих симпатичних грешника, чији је сав ,,грех" у томе што ми нисмо стигли да њихово правично питање решимо онако како то диктују основни закони правде и социјалне хигијене. Исто толико је значајно решити и проблем заштите радничке омладине, која данас највише пати и која као снопље пада под косом туберкулозне немани. Огроман је број наше радничке деце, коју су тешка криза живота и груби економски односи у данашњици отерали из куће у радионицу, где она за мизерну надницу вегетира под најстраховитијим условима рада. Безобзирно и неограничено искоришћавање, превелики телесни напори, терет ноћног рада и нехигијенских прилика, ниска надница и општа беда са хроничним изгладњавањем упропашћују нашу радничку омладину. Сама Државна Инспекција Рада утврдила је да од свих запослених индустријских и других радника код нас долази на децу од 12—16 година старости читавих 20,42%, а у својим интервенцијама за последњих седам година наша Инспекција Рада имала је 5218 утврђених случајева неправилно запослене мале деце и злоупотребе шегрта. Ништа боље не живе ни друга сиротињска деца, која милошћу судбине нису морала да још у дванаестој години напусте дом својих родитеља. Хронично изгладњавање и стално тровање у перифериским уцерицама, оставља на њима страховиту пустош, која ако не доведе увек до туберкулозе и осталих социјалних смртоносних болести, она у најбољем случају закржља душу, заглупи дух и деформише тело. Беда и сиротиња уопште убијају децу. То потврђују и највећи социолози света. Тако Д-р А. Бет, шеф социјалне статистике у Берлину, констатује да од 1000 живорођене деце до 5 година старости умире код варошких родитеља са приходом:

од 0ОД 75ОД 100од 150од 200-

-75 марака -100 марака -150 марака •200 марака •250 марака

преко 250 марака

413 деце, 344 деце, 330 деце 272 деце 231 деце 180 деце

По статистици Д-р Бремена а по службеним подацима града Ерфурта*, од 100 новорођенчади умирало је код грађана (Ерфурта) старост богати средње имов- сиромадетета: но стање: шни: 1 месец 20 45 84 2 „ 9 19 40 3 „ 6 16 30 4 „ 10 17 26 5 „ 7 10 16 6 „ 8 П 18 7 „ 3 6 11 8 „ 7 8 15 9 „ 4 8 15 10 „ 5 7 10 11 „ 4 6 11 12 „ 7 19 31 Осећајући сав очај оваквог стања своје омладине, која се све више дегенерише и пропада, раднички покрети, Уједињени синдикати и Радничке коморе, формулисали су и своје конкретне предлоге за решење питања заштите радничке омладине. Поред осталог, они у својим предлозима траже и следеће: 1) Строго примењивање постојећих одредаба Закона о заштити и осигурању радника, које се односе на заштиту омладине; 2) Доношење нарочитог закона за заштиту радничке омладине испод 18 година; 3) Забрана рада за све раднике испод 18 година у предузећима која су шкодљива по њихово здравље; 4) Шесточасовни радни дан за омладину испод 16 година; 5) Пун недељни одмор за сву радничку децу; 6) Стварање централне државне установе о заштити радничке омладине, која ће водити надзор над примењивањем законских одредаба за заштиту младе радне снаге, припремати иове законске предлоге у том погледу, бдити над радом инспектора рада за омладину, издавати публикације о положају радничке омладине и т. д. 7) Да се млади радници, за случај неупослености, са стране државе материјално осигурају; 8) Обавезно основно и продужно школовање за сву децу бар до четрнаесте године, кад, по закону о заштити раденика, омладина тек сме да ступи у привреду; 9) Примену општих одредаба за заштиту радне снаге и на шегрте (нарочито у погледу доба примања шегрта на занат, забране употребе шегрта за ванрадионичке послове, забране физичког кажњавања шегрта, плаћање шегрта за његов рад, како би он

* Књига „Радници и социјална иолитика" г. Богдана Крекића и расправа „За запггиту радне гнаге" г. Драгише Лапчевића.