Opštinske novine

Стр. 1020

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

н замислити, све више стезао ланац око измученога тела. српског народа и његове славне војске. Одступање преко Арбапије у зимско 1 доба, кроз беспутну и пусту земљу, био је врхунац напора и пожртвовања. Наши Савезници, растављени од нас морем, са зебњом и слугњом гледали су како ће се свршити наше повлачење кроз Арбанију и преко Јадранског Мора. Нашу артилерију и вовове сами смо спалили п уништавали. Арбанију смо покрнли лешевима и голих РУ К У> У крпама, прегладнели и тако рећи полумртви, дошли смо 1916. године јануара и фебруара на Крф. Наши непријатељи дахнули су дуШом. Смаграли су да је са Срнском Војском свршено. •Јуначком и енергичном Команданту Краљевићу Александру у том периоду припала је улога епасиоца Своје јуначке и бесмртном славом увенчане нојске. Прн проласку кроз Арбанију, оболео, оперисан, Ои је прелетао преко ледених хрбата арбапских пе

- * ^ "'2 Ш

Њ. В. Престолонаслелнић Александар и генерзл Франше д'Епере полазе на положај. мпслоћп на себе. Љегова младост, II гова љубав према срггском народу п'Њоговој војсци, не само што јс о:шт[.авала духове већ је давала нример еиергије н' бескрајне наде у срећан ксход ове исполиш ке борбе. У местч> да потражи лека и кратко; а одмора и онорављеп.а, Он јс ггошао у Европу, да у средини иаших Спвезпнкл поцрпе ојачање н енергију. После огромног рада па Крфу, Срнска Во,ј(ч;а, васкрсла, појављујс. се на СолуппЛш Фронту, и ш чудо целоса света — у јуначким "борбама односи победе, као што је: Чегаи, 1'орничево,. Кајмакчамн, Чуке, Гмтољ и Моглена. Српска Војска 1917. год. се је пепрекидно (премала, у заједници са својпм Всликим Савезнтгцнма, да иелфијатељу зада смртпн ударац и ослободи тцме своју Отаџбпну. Круна свију досадашњих хсројских подвига Српске Војске је величанствена победа последњнх дапа — победа, која је за. 15 дапа донела ослобођење трн чствртнне наше земље. После пробоја непријатсљстсог

фрон1'а заузећем Ветерника, Доброг Поља, Сокола и Козјака, а уз обилату сарадњу и помоћ наших Савзника, Српска Војска је у гоњењу непријатеља ка Скопљу и Царевом Селу показала ненадмашну храброст, нздржљивосг и брзину и изванредну смелост што је у вези са акцијом Савезника на осталим секторима фронга битке — довсло до прекида ненријатељства између савезиичких војсака и Бугара н до повраћаја иаше земље, окупнране од Бугара. Ова велика победа наше дичне Војске стекла је српској слави ненадмагини сјај и признање и биће уписана на најлепшој страни историје херојских бораба нашега народа за Ослобођење и Уједињење. Ововтика дела. славна и велика, која су име Србиново дигла до Олимписке висине у очима храбрих војсака наших Савезннка и целога света, у којима војска и њен Вођ допуњују јединсгвен еп, који је светска историја забележила као класични пример за подржавање народима, који љубе слободу и недависдост, испун-УЈУ п Моје срце Владаоца и Оца неизмерном захвалношћу. Ја желим да дадем изра.за захвалностп народу н војсцп, подарујући њиховом јуначком Вођп, ЈБетовом Височппству Краљевићу Александру чин Теиорала". * Александар I. Краљ Југославнје војнпк је скоро пуннх 28 година, чнтава епоха. И, Он је у тој сјајној и великој епохи био и остао на најистакнутијем месту, на високом пједесталу, на коме није стајао ни Томислав, па ни Душан Силни. Он као војник достојан је дивљења, заслужује опште поштовање, смиљен је свуда ц на свакоме месту. Он са пуним правом заслужује: све хвале Свога Народа, па и хвале целога света, све славопо.јке свих учених људи, државника и песника ... Сви, апсолутно сви, једнодушно истичу-: „Краљ Александпр 1. је од једне мале државе створио кро-Ј ратове, који гу били сграшнн. једнт вет лнку држаг.у — Краљсвчну Јџгославију п ту Своју државу је учврстио н консолндовао и у њој ноставио пуну ха.рмопију п унутра и споља. Краљ Александар I. ужива пуно новерење Свога Народа, којн Му је у руке прверно евоју судбнну и у чије кормило гледа с ноуздањем и патрпотском свешћу, јер сваг.и верује н зна да је кормиларева мишица јака п свест, да ће наш народни и држакки брод стићи на одређени циљ, непоколебнва. Народ зна да дух Вожда Карађорђа бднје пад 1Бим и, из дача у дан, то сазнање јача у народу. Краљ Алексадар 1. стога и треба, на срећу н понос Отаџбине и Народа, да дуго живи, да срећно живи". „Да жнви Краљ Александар Ослободилац, Стваралац и Ујединитељ!" „Да живи цео Краљевски Дом."