Opštinske novine

Никола Цодоиић, генерал у пензији

Краљ Александар I као војник Из ћњиге Др. Р. А. Рајса : „Шта сам видео и проАивео у^ведиким данима' 1

Између многих ратних дописника који су пратили ц описивали наш Велики рат 1914—18 год. професор Лозанског Универзитета Д-р Р .А. Рајс у својој књизи „Шта сам видео и проживео у великим данима", један је од најбољих ратних писаца, јер је издржао и познавао цео рат од првих до последњих дана, јер је пратио рат у свима фазама његовим, на самом бојишту, и јер је био вољен и свуда радо приман од редова до Врховног Команданта. Д-р Рајс као осведочени пријатељ нашег народа пишући о својим доживљајима у рату а нарочито на фронту, описао је у кратко м наше Команданте, међу које је сасвим природно, на првом месту истакнут Њ. В. Престолонаследник Александар као Врховни Командант. За Њега Д-р Рајс каже: „Петар I имао је велику радост да се врати у своју земљу слободан и победник, и да види да су уједињени, под његовим сином, сви они који говоре иегим језиком. Народно уједињење било је циљ његовог живота. Он је извршио свој задатак и угасио се, али колико велики! Он сада спава у оној цркви у Тополи, далеко од бучног Београда новог стила, у срцу Шумадије коју је толико волео. Али ми остали који смо имали срећу да познајемо овог великог патриоту који је био у исто време велики мудрац, мислимо често на ону лепу фигуру која је оваплоћавала све племените и великодушне осећаје рата за ослобођење. Ми имамо у Швајцарској једну патриотску песму, спевану у једном критичном часу по земљу и која каже: „Синови ће бити достојни отаца, развите се заставе, развите се заставе!" Син је био достојан оца и, у његовој руци, застава се могла гордо вити! Александар Карађорђевић био је принц-војник који се, ни у једном часу, није хтео одвојити од Своје војске и који је делио са њом све патње, све беде, али такОђе и све славе. ■V овом рату који је дигао толике народе једне против других, била су само два шефа Државе који су тако радили: Принц-Регент Србије Александар и Краљ Белгијанаца Албер, Историја, а нарочито народ то неће заборавитњ Прит; Александар био је врло млад кад је цело бреме одговорности једног рата, какав свет није још никад видИо, примио на својчз плећа. Овај млади суверен храбро га

је узео на себе и до краја није клонуо. Очеличен већ у балканским ратовима, овај младић у 26 години имао је искуство једног старца. Он је прошао кроз све несреће, али го га није учинило огорченим него сажаљи-

Задужбина Њ. В. Краља на Кајмаћчалану

вим према несрећи других. Најпре у Ваљеву, затим у Крагујевцу и, на.јзад, у Солуну, принц Александар остао је у Главном Стану са којим је свакодневно сарађивао. Али он се није задовољавао да тако прати из позадине операције. Он је стално