Opštinske novine

Стр. 1032

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

тежим часовима није хтео од њих одвојити, који је остао да као иеумораи радник заједно са њима полаже темеље будућој Југославији. Спонтано и са пуно љубави поздрављали су официри, војници и избеглице свога омиљеног Врховног Команданта, Принца-Регента Александра. Кроз масу света ушли смо Драчким улицама у варош. Он је отсео у нашем посланству где му је био спремљен удобан стан. Престолонаследник је наредио да на спрату поред његове собе буде посланик г. Поповић, а у једној соби пуковник г. Остојић и ја. На доњем спрату су били ордонанси официра и остала лица. Један део Његове пратње сместио се у непосредној близини од двора у другим кућама. Овај бољи смештај Престолонаследников па и наш ублажио нам је тренутно муке и патње, те се осећасмо да смо заиста донекле побегли од зла. У пристаништу беше живо. Укрцавају се трупе, па и снабдевања има те је бољи живот и више наде. Но и овде се осећа она сва несигурност од аеропланских бомби и осталих недаћа. Сутра дан пре подне Есад-паша је посетио Њ. К. Височанство. Сусрет је био врло срдачан и пријатељски. Ово пријатно расположење није дуго трајало. Већ другог дана пуштена је из авиона једна велика бомба, која је имала за циљ наше посланство. Пала је у непосредној близини и ударила у један назови двоспрани хотел, који се је срушио до земље. Потрес је био страшан. Из рушевина се чуо јаук и подмукло запомагање. Са свију страна се трчало у помоћ. Сви смо дошли да спасавамо па и Он је дошао да од своје стране учини шта може. Почеше вадити једног по једног. Ту је погинуо пуковник Андрејевић, чија глава беше потпуно спљоштена,затим синчић уваженог г. Манојла Лазаревића, који је и сам био јаче повређен. Међу мртвима било је и мештана са поломљеним главама и удовима. Један међу повређенима, кога су извукли скоро онесвешћеног из рушевина и коме Д-р Моачанин указиваше помоћ, спомињао је моје име те ме позваше к њему. То беше мој брат од стрица, који је после задобивених повреда и тетануса једва остао жив. И многи други су нађени мртви у овим рушевинама. Пошто су авиони за бомбардовање нарочито тражили наше посланство, није се могло овде дуже остати. Есад је предложио Престолонаследнику да се пресели у село Рес, близу Драча а у непосредној близини Шијакпазара. Тамо је Есад имао свој чифлук. Лепа зграда Есад-пашина била је претворена у згариште али су остале зграде за његово особље биле у доста добром стању. У њима се сместисмо. Потребан намештај за Престолонаследника донет је из посланства а ми смо добили доста сламе а послужили смо се и својом ратном опремом. Сада смо били мирни.

Лепо пролећње време нас је доста освежило. Снабдевање војске беше прилично добро и евакуација се вршила редовно, те се и расположење међу официрима и војницима побољшавало ма да је и даље било бомбардовања из авиона. Између Драча и Шијак-пазара видесмо и једну италијанску бригаду са одличном опремом. Ова је бригада имала да буде заштитница и да зауставља непријатеља док се ми не укрцамо. Но лоше је среће била, јер како смо доцније сазнали она је у целости била заробљена. Једнога дана предвече Престолонаследник је изашао из куће и шетао се у непосредној близини. Поред пута лежали су изнурени и болесни један каплар и један редов који су изостали иза својих другова, упалих очију и образа; бледи и испијени једва су одговарали на постављена питања. Престолонаследник је одмах наредио да се оба војника сместе на сламу у једној собици. Д-р Михајловићу и мени нареди да их прегледамо и предузмемо лечење. Он их је свакодневно обилазио и распитивао се како им је. Лекове и све што је требало за лечење наредио је да се да из Његове ручне апотеке а храна из Његовекујне. Његовим настојавањем спашена су ова два војника и пренесени на Крф. Колико је задовољства и среће осећао што су ова два млада живота његовим настојавањем сачувани могли смо само ми из Његове непосредне околине да видимо. Приближио се дан када су већ и последње трупе имале да пођу те је требало да се укрца и Престолонаследник. Једнога јутра у 7.30 часова имали смо се укрцати за Крф. У очи поласка дошао је Престолонаследнику онај исти италијански капетан и саопштио Престолонаследнику да му је његова Влада наредила да Га моли за извињење што је прошлог пута учинила ону некоректност и ставља му сад на расположење своје услуге и бродове за превоз на Крф. Захваливши се на овој пажњи Престолонаследник га упути у Драч ђенералу Бојовићу, који је био одређен да организује овај транспорт. Када се гамо пријавио ђенерал Бојовић саопштио му је да су Французи ставили на расположење своје ратне бродове за превоз Њ. К. Височанства и његове свите и да се ова понуда не може без разлога одбити, јер би то увредило Француску Владу. Беше сунчан и ведар дан. Море је било мирно те му површина изгледаше као огледало. Два контра торпиљера беху у пристаништу. У први брод укрца се Престолонаследник, Маршал Двора, Д-р Михајловић и још неко а у други ми остали. Чисти и лепо одевени морнари стајали су постројени и одавали почаст уз звуке трубе. Бродови се кренуше по мирној зеленој морској површини, остављајући за собом белу пенушаву браз-